Говор биља – ЛАЛА

ПРОЛЕЋЕ С ДАХОМ ЉУБАВИ

Легенда каже да ће онај ко види како се пупољак лале претвара у цвет доживети нешто неочекивано. Љубав ће му узвратити особа за коју је мислио да га никад неће заволети!

Тешка је патња онога ко жали због неузвраћене љубави, која у срцу вољене особе не наилази на одјек. Међутим, уколико се заљубљени помири с чињеницом да ће његова љубав остати једнострана, то може да постане подстрек за самосагледавање, па и за задовољство. Руку на срце, далек је пут од сазнања да је боље волети него не волети.
   Холандска легенда о доласку пролећа и настанку лале говори управо о неузвраћеној љубави. Уједно, то је и прича о једном накнадном дару који остаје својеврсни симбол љубави – узвраћене, нажалост, са закашњењем.

Шаренило преко канала

   У давна времена у Холандији, далеко од града живео је један врло усамљен човек. Једва је памтио своје родитеље, који су умрли док је био дечак. Осећања као да су тада у њему потпуно замрла. У ствари, нису се ни развила. Једино је био којој је био вичан пуком преживљавању. Сејао је и садио само колико му је потребно за храну, добро познајући ћуд сваког годишњег доба. Непогрешиво је знао којим биљкама да храни своје домаће животиње како би их одржао у животу. Није знао шта је новац, није видео ниједан град, а о научним и уметничким достигнућима није могао ни да сања. Ћутке је слушао цвркут птица, хујање ветра, шуштање пахуља и добовање кише по крову скромне куће.
   Обавивши послове, једног априлског дана кренуо је у шетњу. Све око њега било је зелено – чак до хоризонта. Наравно, није ни слутио шта се збива тамо далеко где се завршава зеленило. Велике куће и градови, људи који разговарају – ништа од тога овом усамљенику није ни падало на памет.
    Док је ишао кроз непрегледна поља, наишао је на канал за наводњавање. Прескочивши га, нашао се у потпуно другом, непознатом свету. Међу влатима траве угледао је некакво шарено биље. Да ли је то цвеће? Сагнуо се и приметио да су то у ствари прозрачна, а ипак разнобојна мајушна бића – девојке. Лебдећи изнад земље, држале су музичке инструменте и раздрагано свирале.

Туга краљице нимфи

   Човек о којем говори ова легенда уопште није познавао музику, те су звуци које је чуо за њега били чудесни. Такав склад никад није упознао, чак ни у природи. Љупка лица смешила су му се и нетремице га посматрала. Онда је међу тим малим девојкама угледао једну која у рукама није имала ништа. Само је играла. Била је најлепша од свих светлуцавих бића на окупу.
   У њеном насмејаном лицу човек као да је тек упознао живот. Одједном је разумео сврху свих ствари, спознао је истинску лепоту природе, плаветнило неба, у које је током дугих усамљеничких година узалудно упирао поглед. Он је ту малу прозрачну девојку страсно и дубоко заволео, иако му нико пре тог дана није објаснио шта је љубав. Али ова је била узалудна и очајничка – неузвраћена.
   Нажалост, то необично светлуцаво биће није познавало љубавна осећања. Зато и није могла да пружи своју малу руку и дотакне срце заљубљеног човека.

ЉИЉАН С ТУРБАНОМ

Лала или тулипан биљни је род из породице љиљана. Назив потиче од персијске, односно турске речи за турбан. Била је омиљени цвет султана Сулејмана
Величанственог (1494–1566). И данас се у Истанбулу сваког априла одржавају свечаности у част овог пролећног цвета.

Стабљика лале је чврста и обла, а носи глатке дугуљасте листове. На врху има само један велики звонасти цвет, који може да буде различитих боја. Као украсно биље, тулипани су познати у Европи још од краја средњег века. Холандију сматрају другом постојбином ове биљке, јер се у тој земљи гаји највише различитих, најлепших и најскупоценијих врста тулипана.


   Гледајући девојку која му је осветлила живот, човек је непогрешиво осетио да она њега не воли. Његов очај био је неизрецив. Срце му је препукло, клонуо је у траву, а музика се и даље чула док су нимфе скакутале поред његових уснулих очију.
   Краљица пролећних нимфи, иако лишена могућности да осећа исто што и људи, ипак је разумела да је непознати човек умро због ње.
   Најпре је осетила сажаљење, а онда кајање и немоћ. У знак сећања на њихов сусрет и изненађење кад је иза канала угледао мноштво шарених девојака, краљица је наредила да се од те године сваког априла на холандским пољима, која је усамљени младић тако добро познавао, појаве љупки цветови као симбол неузвраћене љубави.
   Легенда каже и то да ће онај ко види како се пупољак лале претвара у цвет доживети нешто неочекивано. Љубав ће му узвратити особа за коју је мислио да га никад неће заволети.

Број: 3606 2021.
Аутор: М. О.