Рат (ни)је био бољи

ПЕТ НОЋИ УЖАСА

Као да немачко бомбардовање није било довољно, над Лондоном 1942. године надвила се нова претња. Градом је харао серијски убица...

Четрдесетогодишња Евелин Хамилтон само што је стигла у Лондон те хладне вечери. Намерила је да преноћи, па сутрадан продужи у Гримзби, где је добила посао. Видела је у томе нову прилику. Добила је отказ неколико дана раније, претходно предузеће је у ратним околностима моралo да среже број запослених. А можда у Гримзбију и упозна неког, те с њим настави живот. Била је усамљена. Као и многе девојке између два рата, није успела да се уда.
    Оставила је кофер у гардероби, отишла на вечеру. Никада се није вратила по пртљаг.   
    Сутрадан, 9. фебруара 1942. године, електричар и његов помоћник кренули су на посао. У близини улаза у склониште од ваздушних напада спазили су батеријску лампу. То је био део опреме неопходан тих месеци и година у Лондону. Немачка бомбардовања била су од 1940. године свакодневица. Лампа је била кључна током замрачења града. И нико је се не би лишио тек тако.
   Завирили су у склониште. Оно што су видели прогањаће их заувек. Тело жене лежало је у блату, иза самог улаза. Њихови урлици дозвали су полицајце. За неколико минута место је врвело од униформи. И сви су могли да виде да је жена задављена. Одећа јој је била искидана, што је указивало на сексуални напад.

Кад снови одлепршају

   Следећег дана двојици читача гасомера нико није отварао када су покуцали на врата једног стана у Сохоу. Неко из комшилука имао је резервни кључ. Када су коначно отворили, затекли су језив призор. Њихове лампе осветлиле су тело жене на поду  прекривеном крвљу. Комшије су потврдиле да се ради о тридесетпетогодишњој Евелин Отли. Задављена је. Као да то није било довољно, потом је и преклана. А пре смрти  стравично је злостављана. Толико, да је то било превише и за искусне полицајце који су изашли на лице места. За оне који су се деценијама носили с најгорим лондонским шљамом, који су веровали да су видели сва зла овог света. Међу њима је био и инспектор Едвард Грино, из Одељења за убиства Скотланд јарда.
   Грино је био убеђен да је Евелин Хамилтон и Евелин Отли убио исти психопата. То су потврдили и отисци прстију, као и то да је убица леворук. Незгода је била у томе што његове отиске нису имали у картотеци јер, очигледно, раније није имао невоља са законом. Морали су да иду корак по корак.
   Испитали су све познанике обе жене. Испоставило се да је Евелин Отли глумица, која је из унутрашњости дошла у Лондон да би направила каријеру. Када су јој снови пропали, окренула се најстаријем занату. Ипак, водила је рачуна ко су јој муштерије. Сви сведоци су се слагали да је бирала искључиво старије мушкарце. Сматрала је да је тако безбеднија. Онда се појавила њена пријатељица која је потврдила да је у ноћи 9. фебруара Евелин срела згодног младића у униформи. Решила је да пренебрегне своје правило и оде са њим. Још неки познаници су их видели како иду ка њеном стану, кроз замрачене улице разроване бомбама. Прве комшије нису чуле ништа.
    Инспектор Грино и његови људи тапкали су у мраку. Могли су само да чекају да убица направи грешку. А он је, док су они још били у мртвачници над телом Евелин Отли, ловио нову жртву.

Командоси са Пикадилија
 

    У Центру за мобилизацију ваздухопловаца регрути су били подвргавани строгим тестовима пре него што би их упутили на обуку на неки аеродром. Међу стотинама сличних инструктори су запазили двадесетосмогодишњег Гордона Каминса. Имао је одличне резултате, а међу друговима се хвалио да је непризнати потомак неког племића. И поред надмености својствене вишим слојевима, класићи су га обожавали. Волели су да слушају приче о његовим љубавним подвизима. А још када је прекомандован у Лондон, где жена није мањкало, није било краја препричавању и хвали. Чак је био чувен међу „командосима с Пикадилија”, како су називане сексуалне трудбенице. И оне су га обожавале. Био је издашне руке, и несклон било каквом насиљу.
    Увече 9. фебруара са колегом је изашао до Пикадилија. Колега је касније причао да је Каминс склопио договор с неком плавушом, али се, добрано пијан, није прославио. Бесан се вратио на Пикадили. Спазио је Евелин Отли. Мало се примирио, колико да не изазове сумњу. Отишла је с њим, што су видели многи. И једино су запамтили згодног момка у униформи.
   Већ следеће вечери поново је изашао из касарне и упутио се ка Пикадилију. Пришао је Маргарети Лов. Несрећна жена није посумњала да се иза углађеног понашања крије сурови убица. Одвела га је до свог стана. Комшије поново ништа нису чуле. Каминс се вратио у касарну. Другови су увелико хркали кад је ушао у спаваоницу. До тада, унакажено тело Маргарет Лов увелико се хладило у њеном стану.
  За то време инспектор Грино јурио је духа широм Лондона. Иако је полиција била растрзана на све стране, пошто се током рата намножило црноберзијанаца, џепароша, пљачкаша, успео је да издејствује додатно људство за своју истрагу. Полицајци су кружили по Пикадилију, мотрили на све оне који су тражили услуге проститутки. Сваки сумњивац је привођен и детаљно испитиван. Саме „трудбенице” нису дирали. Стално су их упозоравали да се около мота убица и да буду врло опрезне. Патролирали су и униформисани полицајци. Грино се надао да ће убица да се унервози и направи неку грешку. И није дуго чекао.

Познати рукопис

   Било је вече 12. фебруара када је Каминс ушао у један ресторан на Пикадилију. Спазио је лепу плавушу. Седела је сама. Без оклевања јој је пришао и изнео предлог. Као потпору, на сто је бацио тридесет фунти. У данашњем новцу око хиљаду. Огроман новац, поготово за ратно време. Мери Хејвуд га је одбила. Љубазно му је објаснила да она није од тих. Каминс се извињавао, молио за опроштај. Толико, да је девојка кренула са њим кад ју је позвао да пређу у други локал. Некако јој је уливао поверење.
    Једва да су направили неколико корака пре него што ју је увукао у улаз. Покушао је да је пољуби, на силу. Када је Мери почела да га гура од себе, осетила је његове руке на свом врату. Почео је да стеже, да је дави.
    Убица је појачавао стисак, што као да је дало нову снагу жени. Гурала га је, ударала. Борила се за ваздух. Само још једном да удахне. Њени ударци нису му сметали. Стезао ју је и стезао. Мери је почела да губи свест. Мрачило јој се пред очима. Срушила се. Последње што је видела био је Каминс који се церио над њом.
    Утом је мрак у улазу пресекао сноп светлости батеријске лампе. Ноћни чувар спазио је неко комешање у улазу и решио да провери о чему је реч. Каминс се успаничено дао у бекство. Оборио је чувара и нестао у рушевинама. Иза њега је остала онесвешћена Мери Хејвуд. И гас маска, с одштампаним серијским бројем 525987.
   Серијски убица није отишао у касарну. Наставио је да кружи улицама, све док није срео проститутку Кетрин Малкахи. Она га је одвела у стан. Каминс је покушао да је задави, али је жена успела да се одупре. Шутнула га је у стомак тако да је Каминс завршио на супротном зиду. Једва је остао на ногама, док је Кетрин урлала: „Убица!” Истрчао је из стана и поново нестао. Тражио је нове жртве.
    Срео је Дорис Жанет и успео да је шармира да га одведе у стан. Сутрадан, 13. фебруара, господин Жанет се вратио с посла. Затекао је закључану спаваћу собу и позвао полицију. Када су развалили врата, затекли су унакажену и задављену Дорис. Истовремено, кћерка је дошла у стан Маргарет Лов. Како јој мајка није отварала, и она је позвала полицију. Још једна врата су страдала под налетом тешке чизме. Присутан је био и инспектор Грино који је одмах препознао „рукопис” убице.

Кратко суђење

   Тек што су се вратили у Скотланд јард, нахрупиле су две жене. Мери Хејвуд и Кетрин Малкахи пријавиле су да их је напао ваздухопловац. Пред инспектором Гриноом била је и гас маска. Број је лако довео до Каминса.
    Инспектор се постарао да привођење не буде нимало нежно. Ухапсили су га пред целом касарном, стрпали у кола и одвели на испитивање. Овај се у почетку држао надмено, с висине одговарао на питања. Тврдио је да је маску изгубио раније, те да нема појма ко ју је нашао. Вероватно убица, кад већ тако тврде. Да, чуо је за убиства, али нема везе с њима.
    Друга питања била су тежа за одговоре. На пример, откуд му оловка која је припадала Дорис Жанет, како се код њега створила табакера коју је кћерка Маргарет Лов препознала као мајчину. Биле су ту и неке стварчице које су сведоци препознали као својину Евелин Отли. На све то, једна од Каминсових кошуља била је прекривена крвавим мрљама. Савршено су се сложили и отисци прстију нађени на местима злочина. Испитивана је и прашина из његове гас маске. Била је истоветна оној у склоништу у коме је пронађена Евелин Хамилтон.
    Суђење је било кратко. Претрес је трајао свега тридесет и пет минута. Судија је могао да донесе само једну пресуду. Каминс је осуђен на смрт вешањем. До краја је тврдио да је невин. Обешен је 25. јуна 1942. године. Током узбуне за ваздушну опасност.

Број: 3557 2020.
Аутор: Н. Б.
Илустратор: Зоран Н. Ђорђевић