ПЕТКОВДАН - 1. септембар 2023.

ОПЕРАЦИЈА „ВАЈС”

На данашњи дан 1939. године Немачка је напала Пољску

Већина историчара сагласна је да је Други светски рат, од 1. септембра 1939. до 9. маја 1945. године, однео животе 55 милиона људи, од тога 90 одсто цивила. Холокауст, чије су размере откривене тек после рата, за многе је био још већи шок од ратних разарања. А рат је почео као погранични сукоб.
   После три узастопне деобе Пољске (1772, 1793. и 1795. године) између Русије, Аустрије и Пруске, пољска држава је нестала са карте Европе, а поново је успостављена после Првог светског рата. Тада је добила део Западне и Источне Пруске, Познањску област и Горњу Шлеску; за излазак на море створен је коридор кроз Пруску и Померанију, а Данциг/Гдањск постао Слободан град под надзором Друштва народа.

Страх од новог рата ваљао се Европом још од економске кризе која се 1929. године доселила из САД. У наглом сиромашењу и левичари и десничари покушавали су да се докопају власти, антисемитизам је почео да помаља своје старо, грозно лице, а Немачка је жудела за осветом за пораз у Првом светском рату. Прво је 1934. склопила пакт о ненападању с Пољском, потом „присајединила” Аустрију 1938, а затим Судете у Чешкој, уз благослов Велике Британије и Француске, које су се надале да ће тиме немачки апетити бити задовољени. Пољацима су саветовале да не журе с мобилизацијом да Немцима „не би пружали изговор за напад”.
    Пољска је већ у марту била заокружена – око ње су биле Немачка, Источна Пруска, Чехословачка и Литванија. У мају је Хитлер донео одлуку о нападу, да прошири немачки животни простор и обезбеди снабдевање сировинама.
    У 4.45 првог септембра, недељу дана по потписивању Пакта о ненападању између Рибентропа и Молотова, почела је операција „Вајс” – немачки војници прерушени у пољске униформе „заузели” су немачку пограничну радио-станицу у Глајвицу/Гливицама. Редовни програм је прекинут, а коментатор је на пољском говорио против нациста, псовао и позивао на ослобођење. Затим је стрељано неколико дрогираних заточеника концентрационог логора, чија су тела, обучена у пољске униформе, послужила као доказ инцидента. Трећег септембра Француска и Велика Британија објавиле су рат Немачком рајху, али нису предузеле никаква стварна војна дејства. Немачки тенкови су убрзо били на 100 километара од Варшаве. Трагична судбина Пољске запечаћена је 17. септембра 1939. године, када ју је СССР напао с истока. Варшава је капитулирала 28. септембра, мада су поједине јединице пружале отпор до средине 1940. године.

Покушај одбране трајао је пет недеља, а затим је Пољска 6. октобра капитулирала. У инвазији је погинуло око 65.000 пољских војника, Немци су заробили 420.000, а Совјети 240.000. Око 120.000 њих избегло је у Румунију и Мађарску, 20.000 у Летонију и Литванију, а већина се пребацила у Француску и Британију.
     У окупираној Пољској прогањани су и убијани образовани и богати Пољаци, могући предводници устанка. Позатварани су школе и универзитети. Ни 1945. године Пољска није постала слободна. После Конференције на Јалти нашла се у совјетској сфери утицаја. У потпуности је повратила суверенитет тек након 1989. године.

… И ЈОШ ПОНЕШТО

1145.        рођен арапски географ и песник Ибн Џубаир

1715.        умро краљ Луј XIV после 72 године владавине Француском

1923.        У Јокохами и Токију земљотрес је оставио без дома 2,5 милиона људи

1928.        Ахмет Зогу прогласио Албанију краљевином, а себе краљем

1935.        рођен јапански диригент Сеиђи Озава

1939.        Трећи рајх почео систематску еутаназију душевно болесних и хендикепираних

1961.        одржана Прва конференција несврстаних земаља у Београду

1985.        Америчко-француска експедиција нашла олупину „Титаника”