Алге су спас света?

ОКОВАНИ УГЉЕНИК

Биљни свет од свог настанка на планети веома вешто узима угљен-диоксид и заробљава га под земљом и водом. Са више извора овог гаса, а мање биљног света, потребне су иновације. Једна од њих се испробава у Тулузу и предграђима Париза.
 

Осамдесет одсто људи који живе у градовима удише ваздух који је исувише загађен, према истраживању Светске здравствене организације.
 

Моћне микроалге

Енергетско предузеће „Суез” удружило се с француским биопредузећем „Форменталг” да створи стубове који упијају штетне гасове. Намерно личе на стубове за рекламне постере, али у стакленој цеви, потпуно потопљене у води, налазе се микроалге: до 10.000 милијарди алги по цеви. Ваздух улази кроз подножје стуба и путује кроз алге које упијају штетне гасове, а избацују прочишћен ваздух кроз отворе на врху.
 

Јаче од дрвећа

Фотосинтезу у алгама подстиче сунчева светлост али и LED светиљке када нема (довољно) дневне светлости. Поред тога што „раде” више него дрвеће, микроалге су веома успешне у извлачењу CO2 из околине, чак и у малим количинама. Много боље подносе екстремне услове, и преживљавају у отпадној води. Осим CO2, оне могу да извлаче друге штетне гасове (оксиде азота и сумпора) и фине микрочестице (PM10). Према рачуницама предузећа која их производе, један од ових стубова одмењује 75–100 одраслих стабала.
 

Двострука корист

Постоји једна тешка једначина у истраживању система за заробљавање и похрањивање угљеника (CCS): како заробити угљеник и потом од настале биомасе створити додатну вредност. Нахрањене угљен-диоксидом, алге из стуба морају да се редовно празне. Кроз систем цеви шаљу се у фабрику за прераду биомасе, где се из њих добија метан. Неки процењују да постоји додатна корист, јер би увећано убирање микроалги могло умањити отровне процвате алги, који су постали чешћи и већи због загревања океана.

Мали домет

Замисао свакако обећава, али ово решење није баш кец из рукава каквом се обично надамо. За разлику од дрвећа које смањује температуру ваздуха, ове направе могу само да је благо подигну. Док дрвеће и људске грађевине од природних материјала (дрво, земља, цигла, камен) могу да постану део ширег екосистема као склониште и станиште других живих бића, овај стуб то не може. Иако стубови успешно извлаче штетне гасове из ваздуха, њихов домет је десетак метара, а цена једног стуба је огромна. Док се ова предузећа воде зарадом, морамо да очекујемо ограничену корист.