Стваралац и преварант

ОБМАНА „КИНЕСКОГ БОРХЕСА”

Домаћица из Кине, с посебним даром за писање и бујном маштом, успела је да обмањује кориснике Википедије више од деценије.

Мрежу лажи је сасвим случајно открио кинески писац Јифан. Спремао је нову књигу и током истраживања на интернету наишао на причу која га је посебно надахнула. Историјски подаци о руском руднику сребра у Кашину, које је пронашао на Википедији на кинеском језику, чинили су се као одличнa грађа за роман. Рудник у ком је радило 40.000 робова и ослобођеника открили су руски сељаци 1344. године. Захваљујући њему, кнежевина Твер стекла је огромно богатство у 14. и 15. веку.
  Писац чланка деловао је као прави стручњак за ову тему и историјско раздобље. Све је описано до најситнијих детаља, па је из подужег уноса на Википедији могло да се сазна више о друштвеним приликама у оно време, али и геолошком саставу тла и начину на који се руда пречишћавала. Наведено је да је непроцењиво благо из Кашина изазвало сукоб између Тверске кнежевине и Московске кнежевине, која је желела да преузме послове у руднику. Тверска кнежевина пропала је у 15. веку, а Московска је наставила да рудари у Кашину све до средине 18. века, кад су сви природни извори исцрпљени.

 Као да је и сам преузео улогу рудара, Јифан је наставио да трага за новим подацима о овом раздобљу руске прошлости. Бројни линкови одвели су га до сродних текстова истог писца, који су му понудили ново обиље података. Да би био сигуран да је оно што је прочитао веродостојно, упоредио их је са страницама на Википедији на руском језику. Одмах је схватио да нешто није у реду. О истим догађајима на руским страницама били су написани само штури извештаји или, у неким случајевима, уопште нису постојали.



   Убрзо је сазнао да Кашин заиста постоји, али да се не спомиње ништа о средњовековном руднику сребра. Јифан је ступио у везу с руским корисницима Википедије, који су му објаснили да велики број извора и књига на које се кинески аутор позивао уопште не постоје. У руским историјским записима нису описани ни стари сукоби међу словенским државама, такође подробно описани у чланку.

Обмана светских размера

    Оно што је започето као истраживање једног романописца у жељи да сазна више о занимљивим догађајима прерасло је у разоткривање велике преваре, можда и највеће откад Википедија постоји. Јифан је загазио у маштовит свет који, мада је привукао велики број читалаца, није имао готово никакво упориште у стварности. Ликови и детаљи у већини уноса држали су пажњу толико да већини корисника није ни пало на памет да посумња у њихову истинитост. А испоставило се да су готово све биле измишљотине...
   У потрагу за преварантом Јифан је кренуо прошлог месеца, када је на кинеском сајту Џиху објавио своје откриће. Размере преваре изашле су на светлост дана када је група уредника-добровољаца „пречешљала” остале написе истог аутора, којих је било готово триста. Без речи их је оставила количина изнетих неистина, али и вештина писца да их прикаже као чињенице које не треба доводити у питање. Зато су морали да сарађују са стручњацима у датим областима да би уопште разазнали шта је стварно, а шта измишљотина.
   У једном од најдужих уноса на кинеској Википедији, обимном готово као роман „Велики Гетсби” Френсиса Скота Фицџералда, речима правог учењака детаљно су описана три татарска устанка у 17. веку, која су оставила далекосежне последице на Русију. На страници је објављена и мапа. Уз други унос приложене су ретке фотографије античких новчића које је аутор, наводно, добио од руских археолога.
    У напису који је привукао највише пажње корисника детаљно је описано протеривање Кинеза у Совјетском Савезу двадесетих и тридесетих година прошлог века. Текст је преведен на енглески, арапски, руски и друге језике, па је тако нанета још већа штета. И у овом случају објављено је мноштво нетачних података.

Маштовита домаћица

    Утврђено је да је преварант користио четири налога на Википедији. На једном је наведен женски надимак Џемао. Представила се као кћерка кинеског дипломате у Русији, супруга руског држављанина и стручњак за руску повест, доктор наука Московског универзитета. У стварности, Џемао је била Кинескиња, домаћица која је каријеру на Википедији отпочела из чисте досаде. Невоља је била у томе што јој се писање и измишљање превише допало, па после неког времена није могла да се заустави.
   Први нетачни уноси појавили су се 2010. године. Тада је у средишту измишљених прича био Хешен, права историјска личност, званичник током владавине династије Ћинг. Када је прва обмана прошла неопажено, Џемао је осетила слободу да настави да пише, бавећи се углавном темама које није било лако разоткрити. Догађајима из руске историје посветила се 2012. године.
    На први поглед, све је деловало у реду. Њене речи биле су убедљиве, написи опсежни и исцрпни, уз уредно наведене изворе. Тек после темељне истраге откривено је да је неке цитате измишљала, или да књиге из којих их је, наводно, извлачила податке уопште не постоје. Посебно је злоупотребљавала познато дело у 29 свезака „Историја Русије од најстаријих времена” Сергеја М. Соловјова. У њеним измаштаним световима мешали су се ликови које је сама стварала с онима који су заиста постојали. Тиме је додатно отежала посао онима који су решили да је раскринкају.
   Џемао је била изузетно посвећена новом послу. Уносе је редовно дорађивала и допуњавала, сви они међусобно су били повезани и тако се мрежа лажи ширила годинама. С обзиром на то колико је плодан лажов, не чуди што добровољци нису одмах успели да нађу све измишљене написе. Већина је избрисана до 17. јуна, а њени налози су блокирани. Посао, међутим, још није завршен. Због изузетног дара за писање и маштовитости прозвали су је „кинески Борхес”.

Одбрана од самоће

   Пошто је превара разоткривена, Џемао је осетила потребу да се извини и објасни шта ју је навело да почне да пише на Википедији. Као домаћици чији супруг већину времена проводи на пословним путовањима, требало јој је да некако испуни тренутке усамљености.
  Њена подвала  је испрва била безазлена. Када је почела да пише, није најбоље разумела књиге и изворе које је користила као изворе јер су били на енглеском или руском језику. Зато је помоћу програма за превођење састављала једноставне реченице које је затим допуњавала маштовитим детаљима. Тако се све врло брзо отело контроли. У објашњењу је написала:
   „Да бисте одбранили лаж, морате још више да лажете.”
   У њеном случају то су биле стотине хиљада речи без икакве везе с истином. Да ствар буде гора, с годинама је стекла мноштво пријатеља, углавном стручњака који су такође писали на Википедији, који су били запањени њеним поступком. Знала је да нема начина да се искупи и поправи односе с људима које је разочарала.
   Трајна забрана писања на Википедији праведна је казна за оно што је учинила. Џемао је изјавила да се никад више неће упуштати у сличне послове. Уместо тога, решила је да научи неки занат и тако зарађује за живот. Многи верују да би била веома читан писац. Њеној великој превари посвећена је страница на Википедији, па се може рећи да је оставила трајан траг на „месту злочина”.

Број: 3681 2022.
Аутор: Сања Лазић