Пишите нам, пишите

НИКАД САМЉИ НЕГО КРАЈЕМ ЈУЛА

Никад самљи него крајем јула,

када је лету педаљ до зенита,

а хлорофилу аршин до расула

у метастази жутила и руја.

Тамније када зелене су боје

у вртовима, а стрњика сува,

тамнија доња амплитуда бруја

ветра што обноћ у времену дува.

Никад самљи него крајем јула,

кад све је, мислиш, на дохвату: чула

оштра ко нож, још топао од точка

брусача, ал’ битно недостаје:

анђела кога слутиш нећеш срести,

а ваздух трудан је од благовести.

Иван В. Лалић
 

МЕЛЕМ ЗА МИСЛИ

Кад наступи море брига, недоумица и свакодневних искушења, добро дође мало мелема за ум. Тo су благодети за наше душе које могу да нас разгале, надахну, подстакну и одагнају теже мисли. Зато овог пута објављујемо једну песму за коју верујемо да ће изазвати пријатна осећања. У наредним бројевима биће их још, а све читаоце позивамо да нам пишу о својим мелемима за мисли. Најуспешније прилоге објавићемо и награђивати поклонима предузећа „Биомелем”, лепим књигама и поклонима изненађења.