Живот пише драме

НЕЗНАНАЦ ЧИСТЕ САВЕСТИ

Док је возио кући пацијента коме је била потребна трансплантација бубрега, Тони Летс је без много размишљања понудио да буде давалац органа

Октобар 2020. године за Била Сумиела није почео како ваља. Седамдесетогодишњак je већ дуже време ишао на дијализу због тешкоћа с бубрезима, али његово стање почело је нагло да се погоршава. Сумиел је навикао да се бори са здравственим тегобама које су се појавиле две деценије раније. Најпре је сазнао да има дијабетес, што је после неког времена довело до отказивања рада бубрега. Иако су га лекари ставили на списак за пресађивање бубрега, Сумиел је знао да могу да прођу месеци док му не нађу одговарајућег даваоца.
    Трудио се да буде стрпљив и да не дозволи да падне у безнађе. Редовно је одлазио на дијализу и чекао, као и многи други у сличној невољи. Није очекивао да ће стање изненада да се погорша. У року од 24 часа два пута је морао да оде у болницу у Њу Џерзију, удаљену 50 километара од његове куће, да би му лекари пружили помоћ.
    После немирне ноћи проведене у болничком кревету, ујутру је пуштен. Брат није могао да га вози кући па је морао да зове такси. Овај позив, како се касније испоставило, за Сумиела је био судбински. Позив је примио возач Тимоти Летс који је кренуо у посету пријатељу. Болница је била у супротном смеру и Летс се у првом тренутку премишљао да ли да се враћа или да јави оператеру да позове другог возача. Ипак је одлучио да се запути ка болници. Помислио је да га можда чека неки пацијент који што пре мора да се врати кући.



    Чим је Сумиел сео на задње седиште схватио је да је био у праву. Путник је деловао малаксало и уморно, али се и поред тога трудио да буде ведрог духа. Започео је необавезан разговор с возачем. Иако га је први пут видео, осећао се довољно опуштено да с њим подели своја животна искуства. Летс је сазнао да је Сумиел ратни ветеран, да је био продавац и да се дуго бавио добротворним радом у цркви. Објаснио му је да је због болести имао све мање снаге и времена да се бави оним што га је испуњавало.
Кад се потегла прича о томе да му је потребно пресађивање бубрега, Летс је у шали рекао да би он вероватно био одличан избор: није пио алкохол, није пушио и био је у добром физичком стању. Сумиел се само насмејао. Наставили су да разговарају о свему и свачему, али чинило се да Летс није могао да избаци из главе оно што је изговорио.
    После четрдесетак минута вожње, кад су били надомак куће, Летс је рекао Сумиелу, овог пута сасвим озбиљно, да жели да оде на све потребне прегледе да би лекари утврдили да ли може да му дâ бубрег. Путник га је ћутке посматрао, неспособан да било шта изговори. Летс му је поновио предлог и додао да није случајно што су се срели. Био је сигуран да је Сумиела нека виша сила послала баш у његов аутомобил. Била је то шанса да му спаси живот и није желео да је пропусти. Сумиел се тресао целим телом, покушавајући да схвати тежину онога што је управо чуо. Једва је успео дрхтавом руком да му напише своје име и број телефона.
    Чим је ушао у кућу обавестио је жену о невероватном сусрету. Обоје су били и усхићени и запрепашћени. Било је тешко поверовати да би се било ко толико пожртвовао за потпуног странца. Кад је узбуђење спласнуло, Сумиел је трезвене главе размислио о свему. Иако је био дирнут Летсовом понудом, претпоставио је да га је можда у том тренутку само понело саосећање и да се вероватно предомислио чим су се растали.

Убрзо је сазнао да је Летс човек од речи. Позвао га је истог дана, после само неколико сати, и тако отклонио сваку Сумиелову сумњу. Желео је да га обавести да ће следеће недеље да се сретне с људима задуженим за програм донације органа. Било је потребно месец дана да би се обавили сви потребни прегледи и испитивања. Сумиел је и даље редовно ишао на дијализу, али први пут после много година био је испуњен надом да ће пакао кроз који је пролазио коначно да се заврши.
   Добре вести наставиле су да пристижу. Летс му је јавио да су лекари одобрили операцију. У децембру 2021. године, 14 месеци након њиховог првог сусрета, успешно је урађено пресађивање бубрега. Сумиел се потпуно опоравио, наставио да ради и, што је најважније, више му није била потребна дијализа.
   Летс се преселио у Немачку, али није заборавио Сумиела. Редовно се чују и сигурно је да ће наставити да се друже кад се Летс врати. Возач се никад није покајао због онога што је учинио. Објаснио је да му је то била најлакша одлука у животу:
    „Да сам одустао, не бих смео да погледам себе у огледалу, а да ме не гризе савест. Немојте себе да сматрате добром особом ако сте пропустили прилику да помогнете добрим људима.”