ПЕТКОВДАН - 1. децембар 2023.

НЕКОМ РАТ, НЕКОМ БРАТ

На данашњи дан pre 105 годинa проглашено је Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца

Први светски рат ставио је под оружје 70 милиона људи. Више од 15 милиона људи је убијено, 20 милиона рањено, а огромна разарања донела су врхунску зараду банкарима, увек спремним да помогну обнову уништених земаља.
    У нашим крајевима, вековима стешњеним између Запада и Истока, подељеним на католике, православне и муслимане, неки народи су пристојно живели под аустријским и мађарским владарима, а други су, у вековним покушајима да се ослободе Турака, када су у томе успели, кренули да ослобађају и друге. И тако су се јужни Словени окупили у једној држави, на подручју Србије, Црне Горе и делова Аустроугарске.

Нишка декларација, донета децембра 1914. године, поставила је уједињење Срба, Хрвата и Словенаца као ратни циљ Краљевине Србије. Преговори о уређењу будуће државе произвели су 1917. Крфску декларацију. После рата, под вођством Југословенског одбора у Загребу је основана Држава Словенаца, Хрвата и Срба, док су црногорски делегати на Подгоричкој скупштини донели одлуку о присаједињењу Црне Горе Србији, као и делегати Велике народне скупштине Војводине. Уједињење у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца прогласио је регент Александар I Карађорђевић, 1. децембра 1918. године.

Прва криза нове државе превазиђена је постављењем Стојана Протића на чело владе уместо Николе Пашића. Уследили су спорови око унутрашњег уређења, у којима је нарочит допринос дала нова, Демократска странка, на челу с Љубомиром Давидовићем; бојкотовање скупштине и владе довело је до владања уредбама. После избора за Уставотворну скупштину 1920. године, бојкоти странака су се наставили, а Комунистичка партија је забрањена. Први устав усвојен је на Видовдан 1921, а краљ Александар је постао краљ Срба, Хрвата и Словенаца.
   Јуна 1928. године свет је видео и пуцњаву Пунише Рачића u Скупштини, те ју је краљ распустио и извршну власт пренео на себе, укинувши и странке. Исте године је промењено име државе у Краљевина Југославија, проглашена јединствена југословенска нација и промењено унутрашње територијално уређење. Уз економску кризу у Европи, разлога за незадовољство било је на све стране.
    Краљ Александар је убијен 9. октобра 1934. године у Марсељу, а атентат су извеле хрватске усташе са бугарским терористима из ВМРО. Пошто је Александров син Петар био малолетан, трочлано намесништво је преузело улогу краља. На ванредним изборима нови мандатар владе постао је Милан Стојадиновић, а 1939. године, када се и Други светски рат приближио, председник владе постао је Драгиша Цветковић. До тада је Немачка заузела Судете и Аустрију, а Италија окупирала Албанију. Следеће године Тројном пакту су приступиле Мађарска, Румунија и Бугарска а јужни Словени, сада у Југославији, поново су се нашли у окружењу. Приступање Тројном пакту Крунском савету и Југословенској влади изгледало је као једини спас, док је већина народа, уз официре и комунисте, била спремна да брани земљу.

Силе Осовине напале су Југославију 6. априла, из Италије, Аустрије, Мађарске, Румуније, Бугарске и Албаније. Краљевина Југославија престала је да постоји 29. новембра 1945. године и проглашена је Демократска Федеративна Југославија. Ни то није био последњи назив земље, а ни последње уоквиравање јужних Словена.

…И ЈОШ ПОНЕШТО

1835.        Ханс Кристијан Андерсен објавио своју прву књигу бајки

1866.        умро Џорџ Еверест, велшки географ по коме је Монт Еверест добио име

1896.        рођен руски генерал Георгиј Жуков

1913.        „Форд” уводи прву покретну траку у фабрици аутомобила

1924.        рођен наш лингвиста Павле Ивић

1935.        рођен амерички глумац и редитељ Вуди Ален

1955.        шваља Роза Паркс, црнкиња, у Монтгомерију, Алабама, одбија да белцу уступи место у аутобусу

1988.        Беназир Буто постала прва жена премијер једне исламске земље, Пакистана