Кад се писци предомишљају

МУКЕ С НАСЛОВОМ

Да је случај хтео, средњошколци би данас као лектиру читали „Два брака”, „Жонглера са копитом”, „Све је добро што се добро сврши”...

Почињући 1796. године да пише роман који ће јој осигурати друго место међу највољенијим енглеским писцима свих времена (на првом месту је Џ. Р. Р. Толкин са „Господаром прстенова”), Џејн Остин дала му је радни наслов „Први утисци”. Од тада па до изласка у штампу ове лепе и духовите приче о љубави, браку и интригама у џорџијанској Енглеској 1813. године, објављене су две књиге под овим насловом. Вероватно да њен роман не би мешали са овим делима, Остинова се на крају одлучила за „Гордост и предрасуда”.
   Познато је да је Лав Толстој правио обимне преправке својих дела, наново писао цела поглавља, па тако и роман „Рат и мир”. Када је 1865. године почео да излази у одломцима у часопису „Руски весник”, први део најпре је био насловљен једноставно „1805”.
    Толстој је наслов касније опет мењао, а једна од варијанти гласила је „Све је добро што се добро сврши”. Други пак његов велики роман, „Ана Карењина”, у почетку се звао „Два брака”.
    Ближе нашим временима, али сада у Совјетском Савезу, наслов романа који многи сматрају једним од најбољих у 20. веку, „Мајстор и Маргарита” Михаила Булгакова, писцу је задавао силне главобоље. Према коначном наслову, многи које је разматрао и на крају одбацио, звуче прилично загонетно: „Копито инжењера”, „Син В.”, „Гостовање”, „Жонглер са копитом”, „Велики канцелар”...

Аргентински писац Хулио Кортасар (1914–1984) свој „антироман” намеравао је да назове „Мандала”, по кружном симболу који срећемо у индијској духовности и уметности, али је закључио да би тај наслов ипак био исувише „претенциозан”, те га је на крају назвао по дечјој игри у којој играчи скакућу по пољима са бројевима исцртаним кредом. На шпанском се та игра зове „Raуela”, а код нас је, као и Кортасарово ремек-дело, позната као – „Школице”.
    Око наслова свог романа двоумио се и југословенски писац Меша Селимовић. Према речима његовог биографа Радована Поповића, роман је испрва најављен као „Четири златне птице”. На наговор Риста Трифковића, писца и књижевног историчара и критичара, Селимовић га је преименовао у „Дервиш и смрт”.

За крај један, за праве љубитеље књижевности, увесељавајући податак: велики амерички писац Вилијам Фокнер свој роман „Бука и бес” замало није назвао ни мање ни више него – „Сумрак” (Twilight)! Срећом, на крају се ипак одлучио за цитат из Шекспирове драме „Магбет”, па је захваљујући томе, много година касније, „Сумрак” остао „слободан” за Стефани Мајер и њену сагу о вампирима.