ПЕТКОВДАН - 14. фебруар 2025.

МУДРИ ПРИЈАТЕЉ

На данашњи дан 1804. године рођен је први секретар Матице српске Теодор Павловић

Ваљда је некако природно да се будући секретар Матице српске роди у месецу кад су се Срби у Орашцу договорили да дигну устанак против турске власти. Отприлике слично расположење било је и међу Србима у Мађарској – Гаврило Бозитовац, Јован Деметровић, Јосиф Миловук, Петар Рајић, Андрија Розмировић, Георгије Станковић и Јован Хаџић основали су 4. фебруара 1826. године Матицу српску. Од 1864. године Матица је из Пеште пресељена у Нови Сад, када се штампају издања „Књиге за народ”, умножавају просветитељска и издавачка делатност, стипендијске задужбине и легати, расписују књижевни конкурси. Између два светска рата у њој су објављивали Пупин, Цвијић, Миланковић. После Другог светског рата одузета јој је готово сва имовина.
   Теодор Павловић је рођен у банатском Новом Милошеву у околини Кикинде, у занатлијској породици. После основне школе отац га је послао на даље школовање – у Хацфелду је учио немачки, па у Темишвар, Кикинду, Сегедин (где је учио мађарски), до Сремских Карловаца. У Братислави и Пешти изучио је права, и постао практикант код адвоката Ракића, а затим му се осмехнула срећа да постане помоћник славног адвоката и писца Михаила Витковића, пореклом из Требиња, где је упознао и Саву Текелију. У Витковићевој кући која је била прави мађарски и српски књижевни салон, гроф Стефан Сечењи био је стални гост; био је то човек који је основао Мађарску академију наука и спровео регулацију Дунава на Ђердапу, између осталог. Ту је било средиште књижевног и политичког покрета у Мађарској (1825–1830).

Под утицајем Доситеја Обрадовића, Павловић се предаје просветитељском раду, бризи о женама и омладини, преводи с немачког и објављује поучне књиге: „О обхожденију с људма” и „Виландове симпатије – или разговор мудрог пријатеља са сродним душама” 1829. године. Међу тим прегнућима је и покретање часописа за жене „Драгољуб”, 1845. године.
   Редактуре „Српског летописа” прихватио се 1832. године, три године касније основао „Сербски народни лист” у Будиму, када су и Матица и њен „Летопис” били забрањени, и успео је да ову забрану укине. Истовремено је био и секретар Матице од 1837. до смрти, 1854. године. Захваљујући његовом раду и труду Матици су као задужбинари приступили богатији и ученији Срби. Највећи добротвор Матичин био је Сава Текелија, први Србин доктор права који јој је завештао сву своју имовину, Цинцарин Јован Нако, барон Федор Николић од Рудне (унук кнеза Милоша Обреновића), мађарски племић Петар Чарнојевић и зет капетан-Мише Анастасијевића, епископ будимски и бачки, владика Платон Атанацковић, кнез Михаило Обреновић, кнез Александар Карађорђевић, митрополит карловачки Стефан Станковић, епископ Евгеније Јовановић, уставобранитељ и министар финансија Кнежевине Србије 1835. Алекса Симић.
   Теодор Павловић уредио је 27 бројева „Летописа” (29–55), до 1842. а као секретар Матице радио је до 1848. године, када се због болести повукао.
   Умро је 1854. године, у свом родном месту. Ту му је подигнут скромни споменик 1866. године, а у прикупљању новца за ту сврху учествовали су Срби са свих страна.
 

… И ЈОШ ПОНЕШТО

869.      умро Свети Ћирило

1405.     умро татарски емир Тамерлан

1663.    Канада постала француска провинција

1804.   на скупштини у Орашцу донета одлука о буни против дахија

1835.   усвојен Сретењски устав, а у Крагујевцу основан Књажевско-српски театар

1972.    лансирана совјетска „Луна 20” која је донела узорке тла са Месеца

2002.   истраживачи Универзитета Тексаса успешно клонирали мачку