Алуминијум вреднији од злата

КОНЗЕРВА УМЕСТО КРУНЕ

Метал који данас постоји у сваком домаћинству средином 19. века био је толико редак да су се од њега правиле само изузетно раскошне ствари

Сви задивљено гледају у нову круну Наполеона III, и дворјани и званице. Цар је ону од злата заменио новом, од алуминијума. Метал о коме сви причају толико је драгоцен да само владар и они најбогатији могу себи да га приуште. Оно мало алуминијума који су хемичари успели да издвоје из руде достиже цену већу од злата.
   Наполеон III (1852–1870), француски цар, с поносом шета круну од сребрнастобелог метала која се пресијава на сунцу као добро углачано огледало. Задовољан је што припада групи малобројних који имају прилике да уживају у алуминијуму. Цар је наредио да се од овог метала направи и прибор за јело, невероватна раскош кад се има у виду да се од њега израђује само вредан, скупоцен накит.

Метал који је данас толико свеприсутан обични смртници могли су да виде први пут на Светској изложби у Паризу, 1855. године. Био је изложен као изузетна реткост, у посебној витрини.
   Још од половине 18. века научници су веровали да у Земљиној кори постоји нови метал, али до почетка 19. века нису нашли начин да га издвоје из руде. Данац Ханс Кристијан Ерстед и Немац Фридрих Велер, обојица хемичари, били су први научници који су успели да добију алуминијум. Када се 1827. године појавио у чистом облику, алуминијум је постао највреднији метал на свету, скупоценији чак и од злата.
   Али, тек 1845. године издвојена је довољна количина алуминијума и тада су могле да се подробно испитају све његове особине. Са ознаком Аl метал алуминијум уписан је као хемијски елемент под бројем 13, атомске тежине 26,98, с тачком топљења на 658 степени Целзијуса.
   После кисеоника  и силицијума, са нешто више од осам одсто, алуминијум је најзаступљенији елемент у Земљиној кори. Иако лак, издржљив је и постојан и на ваздуху и у води. Све се то знало, али пошто се алуминијум у природи никад не налази у истом облику, већ увек помешан с другим састојцима, и даље су се научници мучили да открију најједноставнији начин да се овај метал издвоји из руде.

Током 1886. године, на два сасвим различита краја света, двојица научника радила су на усавршавању поступка за добијање алуминијума – Пол Еру, у гаражи свога оца поред Париза, и Чарлс Мартин Хол, у месту Томсон у америчкој савезној држави Охајо, такође у очевој гаражи. Не знајући један за другог, двојица хемичара схватила су да је најбољи поступак издвајања овог метала помоћу електролизе.
 

СПАСОНОСНЕ ПЕТАРДЕ                                           

•          Конзерве постоје већ два века. Прве, направљене од челика, почеле су да се користе 1810. године. Требало је да прође још пет деценија док није смишљен и отварач за конзерве.

•          Безалкохолна газирана пића почела су да се продају у конзервама од челика 1953. године, тек кад је усавршена технологија да конзерва не експлодира под притиском.

•          Конзерве од алуминијума појавиле су се 1964. године и то с потписом „ројал краун коле”. Али, тек после три године у овим лименкама је почела да се продаје „кока-кола”.

•          Алуминијумске конзерве прерађују се од 1970. године.

•          Прерадом се уштеди 95 одсто енергије потребне да се направе алуминијумске конзерве од непрерађеног метала.

•          Конзерва се сасвим разгради после 80 до 100 година.

•          Једна конзерва може да се преради неограничен број пута, а да не изгуби у квалитету материјала.

•          Пре него што се сипа пиће у конзерву, она се претходно изнутра обложи танким, провидним слојем, тако да пиће не долази у додир с алуминијумом

   Данас се алуминијум добија из боксита, руде која је добила име по првом налазишту у месту Ле Бо, у француској Прованси, 1821. године. Процењује се да залиха ове руде има, широм света, више од милијарду тона.
   Цена алуминијума, која је 1852. године достизала 1.200 долара по килограму, до 1859. пала је на само 40 долара. Тек с новим поступком Еруа и Хола, а затим даљим усавршавањем тог поступка, алуминијум је постао доступан свима и нашао је широку употребу.

Аустријски хемичар Карл Јозеф Бајер основао је 1888. године у САД предузеће „Алкоа” које је дневно могло да произведе око 25 килограма готово 99 одсто чистог алуминијума. До 1909. године дневна производња тог све траженијег метала знатно је повећана на чак 41.000 килограма. Како се производња повећавала, тако је цена била све нижа док није пала на 0,60 долара по килограму.

НЕСРЕЋНИ МАЈСТОР

   Алуминијум се добија електролизом раствора боксита у истопљеном криолиту. Поступак се изводи у специјалној електричној пећи у којој температура достиже хиљаду степени. За добијање једне тоне алуминијума потроши се око 20.000 киловат-часова електричне енергије. Због тога остаје загонетна чињеница да су, у гробници кинеског војсковође Џоу Џуна, који је умро крајем 3. века, пронађени украси направљени од легуре која садржи 85 одсто алуминијума!
   Невероватна је и прича коју је забележио Плиније Старији, пре скоро две хиљаде година… Римском цару Тиберију неки мајстор донео је на поклон чашу израђену од блиставог и необично лаког метала. Мајстор је објаснио да је тај метал добио из глине. Тиберије се уплашио да ће нови метал смањити цене злату и сребру па је наредио да се мајстор убије а његова радионица разруши. Да ли су стари мајстори знали за неки други начин добијања алуминијума, без употребе електричне енергије која тада није постојала, остаје тајна.

   Сада, где год је потребан чврст а лак метал, махом се користи алуминијум. У домаћинству, авио и ракетној индустрији, за израду аутомобила, у грађевинарству...
   Шта би данас рекао Наполеон када би видео да се материјал од кога је направљена његова круна користи за израду конзерви?