На врх језика

Ком опанци, ком обојци

Да би се разумео овај израз, потребно је, пре свега, знати шта су то опанци, а шта обојци. За опанке углавном сви знамо: то је она лака сељачка обућа што се каишима или опутом уз ноге притеже, па се зато и каже, кад се на пут креће, да треба „притегнути опанке”. Посебно су познати србијански опанци, тзв „шиљкани”.
   За обојке, међутим, ретко ко зна, посебно млађи свет, јер обојци се у нас одавно већ не носе. То су били увијачи за ноге што су се носили уместо чарапа: обични комади тканине у које су се увијала стопала да их опанци не би нажуљали. Обојцима су називани и улошци од сукна који су се полагали у опанке, а касније и у ципеле.
   Кад ово знамо, поставља се питање шта значи и како је настала изрека ком опанци, ком обојци!
   Што се самог значења тиче, оно је – барем онима који употребљавају тај израз – сасвим јасно. А објашњено је и у речницима нашег савременог језика, нпр. У Речнику Матице српске, где стоји да израз ком(е) опанци, ком(е) обојци или обрнуто: ком(е) обојци, ком(е) опанци, значи: „ко шта добије, извуче, како ко прође (у неком сукобу)”. Матешић у Фразеолошком рјечнику уз то додаје: „па како буде”, „како испадне”. Он наводи и два примера:
   „Јавно треба поставити то питање пред нашу улицу, пред наш град! Отворено! Оштро! Критички! Па коме опанци, коме обојци!”
   „Направи се Косово... па коме опанци, коме обојци!”

Јасно је, дакле, да се изразом коме опанци, коме обојци изказује могући исход некога сукоба у који се свесно улази, с могућношћу да се прође добро (тј. да се добију опанци, или да се остане у опанцима), али и уз ризик да се изгуби (тј. да ти остану само обојци, или још вероватније, да останеш само у обојцима, пошто те убију и изују). Ово последње могао би бити и изворни смисао израза о коме је овде реч.
   Вук Караџић у Српским народним пословицама даје овакво објашњење:
  „Ком обојци ком опанци. Кад се казује да ће се ко с ким побити или свадити, па ко буде јачи, или ко шта докопа. Ваља да су се негда двојица отимали око обуће, па један уграбио обојке, а други опанке.”
   И ово објашњење делује уверљиво. Јер, у сваком случају, боље је у каквој отимачини добити опанке (који су вреднији) него обојке, као што је боље у борби на живот и смрт (јер наш фразем управо подразумева такву, оштру борбу) остати у опанцима, дакле жив, него без опанака – мртав и изувен, тј. само у обојцима.

Из књиге Милана Шипке „Зашто се каже?”,
Прометеј, Нови Сад