ПЕТКОВДАН / 25. децембар 2020.

КАКО СЕ ТОПИО ЧЕЛИК

На данашњи дан 1942. године у Београду је убијен композитор Војислав Вучковић

Један од најангажованијих стваралаца у историји српске музике, Војислав Вучковић, рођен је 18. октобра 1910. године у Пироту, где је прва дела компоновао већ као гимназијалац. На препоруку композитора Милоја Милојевића (1884–1946), одлази на студије у Праг, где су се у међуратном раздобљу школовали бројни српски композитори. На Државном конзерваторијуму завршио је композицију и курс дириговања, а потом и мајсторску школу композиције код Јозефа Сука. Као диригент наступио је на фестивалу модерне музике у Стразбуру 1933, а наредне године одбранио докторат из музикологије на Карловом универзитету, с темом „Музика као пропагандно средство”.
   Боравак у Прагу донео му је и снажан политички занос. У предратно време уређује „Нове информативне новине” (НИН), пише за часописе „Наша стварност” и „Уметност и критика”, држи запажена предавања у оквиру музичких часова Коларчевог универзитета и на Радио-Београду. Осим тога, ради као професор у музичкој школи „Станковић”, секретар музичког програма и диригент оркестра Радио-Београда, секретар Београдске филхармоније и Друштва пријатеља славенске музике.

У његовом стану у Скадарској улици држани су илегални партијски састанци, а 1938. године ту се Јосип Броз Тито састао са групом интелектуалаца-комуниста. Пошто је био активан комуниста и члан Комунистичке партије Југославије од 1933. године, за време окупације повлачи се у илегалу. Био је и организатор акције за прикупљање потписа културних и научних радника, као одговор на „Апел српском народу” који је 13. августа 1941. године објављен у „Новом времену” – позив квислиншке комесарске управе на јавну осуду комунистичког устанка у окупираној Србији. У једној рацији Специјална полиција га хапси 24. децембра 1942. године, заједно са супругом, сликарком Фани Политео. У затвору је подлегао мучењу сутрадан.
   Његова музика изражава његова левичарска уверења, у почетку блиска Брехту и надреалистима, а касније је под снажним утицајем совјетске идеологије. Композиције из времена студија, „Гудачки квартет” и „Прва симфонија” уклапају се у експресионистички и атоналан музички језик сродан Шенбергу и Хиндемиту. Под утицајем чешког авангардисте Алоjза Хабе, Вучковић је написао и рецитационе хорове с камерним оркестром „Метро” и „Челик се топи”.

Вучковићево надахнуће од 1939. године почива у новој естетици социјалистичког реализма и актуелним догађајима, уз романтичарску експресивност европске музике. Међу делима из тог последњег, кратког раздобља, истичу се клавирска скица за балет „Човек који је украо Сунце” која симболизује слом старог света, симфонијска поема „Весник буре”, према поеми Максима Горког,  хор „Прва руковет” као посвета Мокрањцу и „Херојски ораторијум” (Трећа симфонија), чији текст чине одломци из Његошевог „Горског вијенца” и народне песме „Почетак буне против дахија”.
   Музичка школа „Др Војислав Вучковић” основана је 1952. године у Београду, као школа за основно музичко образовање, а од 1976. године постаје и средња музичка школа. Налази се у сасвим одговарајућој улици – Кондиној. Конда-бимбаша и Узун-Мирко, прерушени у турске војнике, на препад су 1806. године освојили Сава капију у Београдској тврђави, омогућивши Карађорђу да са две хиљаде људи под оружјем уђе у град.