Ретке и необичне болести

КАКО ЈЕ ГОСПОЂА А. ПОСТАЛА ЗМИЈА

Недавни случај Белгијанке која је накратко умислила да је кокошка најновији је пример веома ретког душевног поремећаја који се назива зоантропија.

Неименовану педесетчетворогодишњу жену у дворишту куће затекао је брат. Призор је био необјашњив. Чинило се да је госпођа била потпуно несвесна присуства посетиоца. Уместо да га поздрави, шетала је около и гласно кокодакала, да би у једном тренутку „надувала” образе и испустила звук сличан кукурикању петла. Једино што је збуњени брат могао да уради било је да је пошаље у најближу болницу.
   Никада није видео своју сестру у сличном стању. Живела је нормалним животом, није била склона злоупотреби лекова и алкохола, па није могао да појми оно чему је посведочио. Уздао се у суд лекара. Одмах им је било јасно да пред њима није пацијент са неком од уобичајених бољки.
   После детаљног прегледа, стручњаци с Универзитета у Левену утврдили су о чему је реч. Жена је имала епизоду ретког психолошког поремећаја познатог као зоантропија (или клиничка ликантропија).

Кад се тело мења

  У психијатрији се зоантропија описује као стање у коме особа има делузију, односно краткотрајно или дуже уверење да има моћ да се претвори, или да се већ претворила, у неку животињу. Белгијанка је, тако, накратко била убеђена да је постала – живина. Осим што је кокодакала, лекарима је објаснила да има врло чудан осећај у ногама, које је такође почела да доживљава као животињске. И то није први пут да особе са клиничком ликантропијом тврде како осећају да им се тело мења.
   Верује се да у темељу поремећаја лежи нека друга душевна тегоба која узрокује зоантропију, или да има везе с поремећајем рада мозга. Лекарима није било потребно много да психотичну епизоду жене-кокошке повежу са њеном депресијом, изазваном губитком блиског члана породице.
   Слично се десило жени из Бејрута, познатој само као Госпођа А. која је 2010. године примљена у болницу с тешким знаковима депресије. Пошто је одбила да пије лекове, стање се нагло погоршало. Престала је да прича и само је повремено отварала уста и избацивала језик. У болници је наставила да тврдоглаво одбија терапију, уз објашњење да су то лекови за Госпођу А, која је мртва, а да је она змија која не сме да пије људску терапију. После више муке и убеђивања на крају је прихватила лечење.

Час коњ, час жаба

   Вести о новим случајевима зоантропије јављају се врло ретко. Пре овог који се десио недавно, у историјским медицинским документима од 1850. до 2012. године забележено је да је тек 56 пацијената патило од овог поремећаја. Било је међу њима умишљених коња, паса, лавова, тигрова, хијена, птица, гусака, мачака, крокодила, жаба, чак и једна малена пчела. Знакови зоантропије трајали су од неколико сати до неколико деценија. Такође, откривен је занимљив податак да од овог стања много чешће пате људи који живе на селу.
   Године 1989. појавио се јединствени пацијент који је „доживео” више преображаја – најпре се од човека преобратио у пса, па у коња, и, коначно, у мачку, да би се након терапије вратио свом људском обличју. Било је и оних који су убеђивали лекаре да су преузели форму животиње, само нису били сигурни које, па су ова бића у картонима забележена као „неодређена”.

Краљева се не пориче

   Примери зоантропије нађени су и у библијским редовима где се описује необично понашање вавилонског владара Набукодоносора II, као и у Хомеровој „Одисеји”, где је Кирка целу Одисејеву дружину отровала чаробним напицима и претворила их у свиње.
   Препозната је као медицинско стање још у 7. веку, када је александријски лекар Паулус Егинета меланхолију навео као њен главни узрок. У „Демонологији”, трактату из 1597. године, краљ Џејмс I Стјуарт писао је о томе да када се особа понаша као вукодлак то не треба приписивати ђавољем деловању, већ да је главни кривац прекомерна меланхолија која нагони мушкарце да опонашају покрете и звукове које производе вукови.
    У фолклорним причама многих народа појављују се људи-вукови, мада су они углавном производ старих веровања и људске маште. Ипак, понеки умишљени вукодлаци успели су да уђу у документа модерне медицине. Најпознатији је случај двадесетогодишњака који је доведен на психијатрију због изненадног и необјашњивог понашања. Младић је био узнемирен и избезумљен до те мере да је особље морало да стражари поред њега приликом првог лекарског прегледа.
    Тада је открио да је у последња два месеца имао повремене нападе завијања, попут вука, и да се већ неколико пута преобразио у ову животињу. Његово стање није било нимало безазлено – почело је и да му се привиђа како му по телу расту дуге, густе длаке. Током боравка у болници неколико пута је изненада почињао да режи и завија, а видели су га и како трчи ходницима „на све четири”. Срећом, савремени лекови били су довољно делотворни да га „извуку” и после четири недеље потпуно врате у стварност.

Број: 3576 2020.
Аутор: С. Лазић