Живот пише драме

КАД ГРИЗЛИ ЗАГРИЗЕ

Гризли га је довукао до јарка. Потом су зуби поново севнули. Није било режања, није било урлања. Само чудан звук док га је уједао за раме.

Откако је памтио, Колин Доулер с острва Квадра у Британској Колумбији, у Канади, трудио се да помера границе. Када је скијао, чинио је то искључиво на најопаснијим стазама. Када је возио бицикл, то је било у највећим бестрагијама које је успевао да нађе. Ако га током неког подухвата мало не би жацнуо страх, као да то није ни радио.
    Тако је почетком прошлог јула решио да се почасти за рођендан. Узео је одмор, најавио жени Џенифер да ће провести два дана у дивљини. Намерио је да се попне на врх Обалних планина, назван Дуги Доулер. Помислио је да би то био прави подухват за четрдесет и пети рођендан. Напослетку, тај врх је назван по рођеном му деди. А био би и први Доулер који би се узверао тамо. Двадесетак година раније је покушао, али је одустао неколико стотина метара од врха.

    Џенифер се ова замисао баш и није допала. Навикла је на његове пустоловине, али је ово било превише. Мораће чамцем да се пребаци до забаченог залива, да вози бицикл кроз ненасељене пределе, потом да прође кроз област гризлија. На све то, и да преспава усред недођије. Милион пута је чула оно његово:
   – Ако ме нема до понедељка, почните потрагу!
   Овог пута се једва насмејала на ту опаску. Као да је нешто предосећала.

Вече 15. јула Колин је провео у паковању. Шатор је стао у велики планинарски ранац. Уместо уобичајеног перореза, у џеп је ставио озбиљан нож на преклоп.
    Свитало је када је кренуо. Дан је био као створен за излет. Паркинг на пристаништу био је препун. Намерио је да купи спреј за медведе, али је у радњи била велика гужва за његов укус. Није хтео да губи време. А и мала је шанса да налети на неког, ако се буде понашао како треба. Видео их је много у природи и увек се извлачио без икаквих последица.
   Сат касније пристао је и везао чамац близу логора дрвосеча. Познавао је те људе, чак је неко време и радио с њима, па је знао да је увек добро да сврати до кантине. Кувар Вито Ђиандреа га је питао да ли му нешто треба. Колин је тражио само спреј за медведе. Добио је једну лименку.

Кувар га је превезао део пута, а Колин је продужио стазом којом очигледно дуго нико није прошао. Шибље је понегде готово прогутало пут. Ипак, у једном џепу је имао спреј, у другом нож. Сат касније, када је растиње постало превише густо, почео је да оставља трагове. Сваких стотинак метара везивао је плаве траке по дрвећу. Правио је буку, како би на време упозорио и растерао животиње.
    Крајем дана схватио је да је лименка спреја нестала. Вероватно му је испала када се сат или два раније одмарао. Није желео да се враћа и ризикује у мраку усред шуме. Потражио је место за логоровање. Једна чистина пружала је довољно сигурности да никаква животиња не може да му приђе, а да је не види. Распалио је ватру, поставио шатор. Заспао је мртвим сном.
    Следећег јутра вратио се низ стазу. Спреја нигде. Одустао је, попео се на бицикл и наставио ка врху. Седам километара даље прошао је стари логор дрвосеча. Нигде никога. А судећи по траговима, месецима га нису обилазили.
    Само што је изашао из једне повелике кривине, када је притиснуо кочнице. Насред пута, тридесетак метара испред њега, стајао је гризли. Колин је брзо рачунао. Ако окрене бицикл и покуша да побегне, може да изнервира медведа, а овај ће лако да га стигне. Остаје му само да покуша да га преплаши. Заурлао је.

Медвед га је само гледао. Није га уплашила дрека. Напротив. Кренуо је ка Колину. Овај је брзо скинуо ранац с леђа. Ставио га је на планинарски штап и истурио испред себе, колико год да је могао. Звер је и даље прилазила и деловала је као да је само радознала. Али то није било нимало безазлено, с обзиром на величину грдосије.
   Колин је махао својом направом, док је медвед био све ближе. Убрзо не даље од десетак метара. Доулер је полако сјахао с бицикла. Ово као да је разјарило гризлија. Подигао се на задње ноге, висок бар два метра. Потом је поново кренуо ка Колину. Овог пута, деловао је претеће. Доулеру није остало друго до да подигне бицикл и истури га испред себе. Понадао се да ће тако да направи неку врсту штита. Медвед је прошао и одједном се зауставио и окренуо. Гледао је право у човека.
    Доулер је поново дохватио штап. Гурнуо га је право у гризлијево чело. Ово као да је задржало медведа. Потом је врх штапа склизнуо. Колин је покушао поново да га подигне и нанишани. Медвед је одгурнуо штап. Човек је дограбио ранац и бацио га пред звер. Надао се да ће то да је заинтересује, макар толико да седне на бицикл и стушти се низбрдо. Полако је дизао управљач, када је севнула шапа. Доулер је успео да одбије ударац рамом бицикла. Потом још један, овај пут јачи и бржи. Уследило их је још. И сваки јачи од претходног.
    Коначно, Колин је бацио бицикл на звер. Као да је ударио у бетонски зид. Шапа је докачила Доулера преко стомака. У тренутку се нашао у ваздуху. Приземљио се украј пута. Секунду или две касније осетио је заслепљујући бол. Гризли је зарио очњаке у ногу и повукао га у шуму.
    Бол је брзо прошао. Уследила је чудна топлина. Није се опирао, тако би само погоршао ствар. Само не сме да дозволи да га гризли одвуче дубоко у шуму. Ако и преживи напад, не би успео да се врати на пут. Ко зна кад би га пронашли. Заправо, његов леш.

Гризли га је довукао до јарка. Потом су зуби поново севнули. Није било режања, није било урлања. Само чудан звук док га је уједао за раме. Колин је покушавао да убоде животињу у очи. Овим је само успео додатно да је разјари. Гризли је завитлао човека у страну, потом га ујео за бутину. Изнова и изнова, подизао је главу и гризао.
    Колин је рукама покушавао да разјапи чељусти медведа. Видео је како бале цуре са жутих зуба. Сливале су му се низ руку, помешане с крвљу. Медвед је загризао другу ногу. Чуо је како зуби гребу кост потколенице. То као да га је тргло. Сетио се ножа у џепу. Само што је посегао за сечивом, зуби медведа закачили су неки нерв. Човек је заурлао. Потом му је на памет пало да се прави мртав. А онда још један ујед. Још један урлик. Ко је видео мртваца који урла од бола? Мора да дохвати нож.
   Гризли је налегао грудима на Колинов стомак. Руке су му биле на супротној страни од џепа у ком је био нож. Десну већ није осећао. Леву је некако успео да протури између себе и животиње. Напипао је нож у џепу и извукао га. Једним потезом га је отворио и сечиво превукао преко груди животиње. Ова је устукнула, на секунд. Довољно да Колин потпуно ослободи руку и зада убод у врат.
   Наставио је да боде, као помахнитао. Крв је шикљала из рана. Медвеђа се мешала с људском. Гризли као да се изненадио. Померио се, ослободио Колина. Гледао га је, окренуо се и нестао у жбуњу. Доулер је чуо како се ломе гране. Када се придигао, видео је крвав траг. Како се појавила, звер је и нестала.
    Покушао је да процени повреде. Раме га је болело, ноге су биле пуне уједа. Понегде огуљене до кости. Уплашио се да му је медвед повредио бутну артерију. Брзо је исекао део кошуље и превио рану.

Придигао се и кренуо ка бициклу. Једва да је неколико пута окренуо педале, када се срушио. С муком се осовио на ноге. У руци је и даље грчевито стезао нож. Гледао је около. Све је деловало мирно. Поново се попео на бицикл и некако наставио ка старом логору дрвосеча. Ко зна колико касније, стигао је. Сурвао се с бицикла, сигуран да је то крај.
    Пробудила га је бука. Чуо је гласове. Испоставило се да су дрвосече дошле до старог логора да покупе неке заборављене ствари. Затекли су га онесвешћеног и крвавог. Позвали су помоћ. Хеликоптер је већ био у ваздуху. Колин је убрзо стигао у болницу. Испоставило се да је прошао много боље него што је деловало. Очњаци су промашили артерију за два милиметра, а лекари су избројали преко педесет уједа по целом телу. Ништа што преко две стотине шавова не би могли да закрпи.

Број: 3565 2020.
Аутор: Н. Б.
Илустратор: Дарко Гркинић