Инфаркт и друге зимске чаролије

ИСКУШЕЊА РАДА НА ЛОПАТИ

Једно од највећих питања зимских радости гласи: можемо ли чистећи снег да доживимо срчани удар?

Сви воле лепоте снежних падавина, предивне пределе достојне Деда Мразових саоница, беспрекорно бљештаву белину која изазива дегенерацију жуте мрље, звонки звук падања снега и леденица са кровова на ветробранска стакла аутомобила... Но, са свим тим белим зимским радостима долази и потреба да их уклонимо. Чишћење снега може да буде опасније него што бисмо очекивали: одговорно за око 100 смртних случајева годишње широм света, док се повређени броје десетинама хиљада.
   Чишћење снега лопатом је достојна замена за добар тренинг. Уз то, вежбање на хладном ваздуху пред тело поставља озбиљније захтеве од вежбања у климатизованом простору, а организам брже троше хранљиве материје. Иако већина људи води рачуна о дехидрацији током лета, многи можда нису свесни да је она исто толико опасна и када је свуда око нас вода у замрзнутом стању. (Уосталом, од хладноће теже препознајемо жеђ.)
   Хладно време такође сужава срчане артерије и подиже притисак. Судећи по резултатима истраживања, инфаркти током лопатања уопште нису урбана легенда, већ веома стваран ризик којем бисте могли да се изложите док рашчишћавате двориште.
   „Утицај овог посла на здравље срца посебно је забрињавајући код особа које већ имају познате кардиоваскуларне ризике као што су седелачки начин живота, гојазност, пушење, дијабетес, висок ниво холестерола у крви или висок крвни притисак, као и код оних које су већ имале срчане тегобе, инфаркт или мождани удар”, сматра доктор Бари Френклин из Америчког удружења за здравље срца.

Током напорног вежбања какво је лопатање, број откуцаја срца се повећава, а крвни притисак такође може да се повиси. Једно истраживање је показало да се после 10 минута уклањања снега број откуцаја срца код мушкараца у просеку повећао на 173 у минути, или до 97 одсто од њиховог максималног броја откуцаја. Иначе, здравствени радници препоручују да током вежбања циљни број откуцаја срца буде између 50 и 85 процената од максималног броја откуцаја. Узимајући то у обзир, лако је закључити да напори који срце доводе до његових горњих граница способности, могу да доведу и до његовог претераног оптерећења.
   Инфаркт није једини здравствени ризик са којим бисте могли да се суочите с лопатом у руци. Лоше држање и још лошије технике подизања лопате док премештате снег с једног места на друго могу довести до болова у доњем делу леђа или чак до дискус херније – избочења и џепова на меким плочицама које служе као „амортизери” између пршљенова. Дуготрајно излагање ниским температурама које обично увеличавају атмосферу током лопатања снега, може да изазове промрзлине на незаштићеним деловима коже или хипотермију – пад телесне температуре који може да доведе до халуцинација, губљења свести или „беле смрти” на прилазној стази у дворишту.
   Наравно, овај посао се обично спроводи на клизавим и залеђеним површинама. Падови у таквим условима изазивају преломе костију, кидања лигамената, модрице и подливе.
   Могли бисте пак да размишљате стратешки. Покушајте да очистите снег кад напада само десетак центиметара. Што је свежији, то ћете га лакше очистити. Ако се снег нагомилао или се делимично отопио и поново замрзнуо, мораћете да уложите много више снаге.

Дакле, пре него што кренете да рашчишћавате прилаз кући, упознајте се са саветима:
   Облачење: Носите више слојева одеће и постарајте се да вам сви удови буду покривени.
   Исхрана: Избегавајте обилне оброке, кафу и алкохол пре рада с лопатом. Тешка храна, пиће и цигарете могу да вам подигну крвни притисак. Редовно пијте пуно воде како бисте остали хидрирани, чак и ако не осећате жеђ.
   Загревање: Загрејте се вежбама пре него што почнете рад и често правите паузе. Ако је стање ваше кондиције „лоше/очајно”, или ако имате неку здравствену тегобу која повећава ризик од срчаног или можданог удара, прво проверите с неким здравственим радником да ли је лопатање уопште примерено за вас.
   Техника: Користите исправне технике подизања лопате са снегом. То значи да стојите држећи стопала отприлике у ширини кукова, да одржите равнотежу. Лопату подижите читавим телом, а не само леђима. Пробајте да што више гурате снег уместо да га подижете, ако је то могуће, и не покушавајте да га пребацујете преко рамена као у цртаном филму.
   Помоћ: Ако осетите бол у доњем делу леђа, бол у левој руци, бол у грудима, вртоглавицу, утрнулост или пецкање у било ком делу тела, неправилан срчани ритам или лупање срца – одмах престаните и потражите лекарску помоћ.