Забавников уметнички азбучник

И • [импресионизам]

Израз „импресионизам” сковао је критичар и новинар Луј Лирој у часопису „Шаривари” према називу слике Клода Монеа „Импресија, рађање сунца”, желећи да све радове са изложбе коју су будући импресионисти приредили у атељеу фотографа Феликса Надара 1874. године назове импресијама – недовршеним сликама. Овај термин проширио сe и на радове других уметника који су излагали у просторијама чувеног париског фотографа, те се везује за уметничку групу којa се исте године ујединила у „Анонимно друштво уметника” и до 1886. поставилa осам групних изложби у Паризу.

Поред Клода Монеа, по чијој је слици читав правац добио име, истакнути припадници овог импресионизма јесу: Огист Реноар, Едгар Дега, Гистав Кајбот, Камиј Писаро, Берта Моризо и Мери Касат. На импресионистичким изложбама излагало је укупно 57 уметника, укључујући и Пола Гогена и Пола Сезана, који су имали своја импресионистичка полазишта, али и оне који су своје почетке тражили у реалистичком изразу, као Едуар Мане. На свих осам изложби излагао је једино Камиј Писаро.

Импресионистичке слике приказују савремени живот Париза, града који је – испресецан широким авенијама и пространим булеварима – по реконструкцији 1870. године задобио модеран изглед. Поред сведочанства о тамошњем животу, импресионисти су познати по томе што напуштају сликарски атеље и бележе промене на несталним мотивима на отвореном (у „пленеру”), образованим под утицајем светлосних ефеката и атмосферских прилика.
                                                         
Народни музеј Србије, агенција „NextGame” и „Политикин Забавник” покренули су ову рубрику, у којој ћемо знане и мање познате појмове из историје уметности и ликовне културе појашњавати уз приче о томе како су настали и каква значења имају у проучавању и описивању уметничког дела. Сваки појам биће нам мали путоказ кроз замршени лавиринт повести уметничког стваралаштва.