ПЕТКОВДАН - 19. јануар 2024.

БУКТИЊА СЛОБОДЕ

На данашњи дан 1969. године умро је Јан Палах

Током Прашког пролећа 1968. године, када је влада Александра Дубчека у Чехословачкој покушала да реформише друштво по угледу на Запад (и уз охрабрења тог Запада), један чешки генерал оптужио је у телевизијском преносу Варшавски пакт да је неравноправан савез и да је чехословачка војска спремна да брани суверенитет земље ако је потребно. У Чехословачку су 20. августа 1968. године ушле 23 совјетске дивизије, једна мађарска, две источнонемачке, две пољске и једна бугарска бригада. Румунија је одбила да пошаље војску, а Николаје Чаушеску је прогласио напад за кршење и међународног права и начела Варшавског пакта о узајамном немешању у унутрашња питања.
    Јан Палах био је студент економије на Карловом универзитету у Прагу. У пролеће 1968. године учествовао је у оснивању Академског савета студената на свом факултету. Борили су се против утицаја Совјетског Савеза у својој земљи, тражили укидање цензуре у штампи и позивали Чехе и Словаке на генерални штрајк. Пре него што се спалио, послао је писмо на адресе неколико јавних личности и написао да постоји тајна организација људи спремних да се спаљују све док им захтеви не буду испуњени. Шеснаестог јануара 1969. године, око поднева је купио два пластична канистра и четири литра бензина. Око 14.30 стао је испред Народног музеја, на главном прашком тргу, у то доба дана препуном људи. Полио се бензином и запалио шибицу.

Неколико сати после самоспаљивања болницу су окружили новинари, али је начелница Одељења за опекотине онемогућила приступ свима сем родитељима. Палах је по целом телу имао опекотине другог и трећег степена – страдало је више од осамдесет пет одсто тела.
  Сахрањен је на гробљу Олшани. Погреб се претворио у општи протест против власти у Чехословачкој. Стотине хиљада људи ходале су Прагом за његовим ковчегом. Месец дана касније (25. фебруара 1969) још један студент, Јан Зајиц, запалио се на истом месту. У априлу је Евжен Плоцек учинио исто у Јихлави. Осим тренутног шока, самозапаљења нису имала другог учинка на политичко стање у земљи.

Пошто је његов гроб почео да прераста у симбол побуне, тајна полиција је ексхумирала остатке, кремирала их и послала породици, док је у његов гроб смештена непозната жена. Палаховој мајци није било дозвољено да похрани урну у месно гробље све до 1974. године. Урна је враћена на првобитно место у Прагу тек 25. октобра 1990.
    Палах је посмртно одликован бронзаним крстом који је узидан на место самозапаљења, код Споменика Светом Вацлаву. Уз то, трг на коме је Филозофски факултет преименован је у његову част. Многе улице у Чешкој носе његово име, као и у Луксембургу, Кракову, Варни и Риму.

... И ЈОШ ПОНЕШТО

379.           римска војска у Сирмијуму прогласила Теодосија за цара источног дела царства

1736.         рођен шкотски инжењер Џејмс Ват

1839.        Источноиндијска компанија заузела луку Аден у Јемену

1847.         рођен српски писац Милован Глишић

1916.        краљ Никола напустио Црну Гору после напада Аустроугарске

1916.        На Крф пристигле јединице српске војске

1919.       Краљевина СХС заменила у Србији и Црној Гори јулијански календар
                  грегоријанским

1938.        у Шпанском грађанском рату бомбардоване Барселона и Валенсија

1945.        умро српски војвода Петар Бојовић

1966.        Индира Ганди изабрана за премијера Индије

1983.        у Боливији ухапшен Клаус Барби, нацистички злочинац из Лиона