Ја волим ПТТ

Без кувања, молим!

Зашто вода за нес кафу не мора да проври?

Александра

Ниш

У нашем језику одомаћио се назив нескафе (или још нашкије – нес кафа) за црни напитак једноставан за припрему. Ради се о инстант кафи која се први пут појавила у Великој Британији 1771. године и потом је усавршавана. Преломни тренутак забележен је прво 1901. године, када је Сартори Като, хемичар јапанског порекла из Чикага, поједноставио припремање: кафу у праху било је довољно прелити топлом водом. Масовна производња почела је 1909. године у САД, захваљујући поступку Џорџа Луиса Вашингтона (1871–1946). америчког изумитеља белгијског порекла. Постаје омиљен за време Првог, потом и Другог светског рата, када амерички војници благосиљају Вашингтона што им је подарио окрепљујући напитак који с лакоћом могу да припреме и у рововима. Када је швајцарска фабрика „Нестле” 1938. године на тржиште послала кафу у праху и гранулама, почело је да се говори о нескафеу, сложеници од имена произвођача и кафе, која је код нас прихваћена као синоним за инстант кафу.
Да би се добио фини прах или ситне грануле, зелена зрна кафе морају да се прже од осам до петнаест минута на температури и до сто шездесет пет степени Целзијуса. Потом се зрна мељу и добија се ситан прах или грануле величине од 0,5 до 1,1 милиметар. Тако испржена и уситњена зрна потапају се и филтрирају у води такође на високим температурама (150–180 степени Целзијуса), а онда се из смесе посебним поступком „извлачи” вода. Дакле, нескафе се лако раствори и у води која не мора да прокључа зато што, оног тренутка кад се кашичица гранула прелије чак и хладном водом, дође до рехидратације, односно већ обрађена зрнца лако упијају воду и у њој се још лакше растварају.