Живот пише драме

ЗАУВЕК ДАНАС

Од свега што се десило у животу Клајва Виринга пре 1985. године, мало шта му је остало у сећању. Да ствар буде гора, због оштећења мозга више није био способан да ствара нова сећања. Његов случај до данас је остао велика загонетка за лекаре.

Виринг је знао да има децу из претходног брака, али није могао да се сети како се зову. Његова љубав према другој супрузи Дебори, којом се оженио годину дана пре него што се разболео, остала је непромењена. Међутим, мада и је и даље осећао топлину и радост сваки пут када је види, Виринг је често био уверен да се никад раније нису срели, чак и онда кад би она напустила просторију само на тренутак.
   Дебора никад неће заборавити 29. март 1985. године, дан када се све променило. Клајва је пробудила несносна главобоља. Попио је две таблете против болова, примирио се и чекао да делују. Дебора је била заузета кућним пословима кад је чула како је Клајв дозива. Дотрчала је у собу и по грчу на његовом лицу схватила да лекови нису помогли. Било му је све горе. Немоћна да учини ништа што би му ублажило болове, отрчала је до телефона. Док је разговарала с лекарима хитне помоћи, њен супруг је пао на под и добио напад.
   Ускоро су га одвезли у лондонску болницу. После првих анализа, лекари и даље нису знали шта се с пацијентом дешава. Клајв је био здрав, у добром физичком стању и пре напада није имао никакве забрињавајуће симптоме.
    Због јаких главобоља послали су га на скенер и тек тад је откривена тежина његовог здравственог стања. Клајвов мозак био је отечен. Утврђено је да постоје неправилности на чеоном режњу, који, између осталог, игра важну улогу у памћењу.

Лекари су изнели разне претпоставке шта је могло да проузрокује промене. После додатних тестова, више није било сумње: Клајв је имао енцефалитис, запаљење мозга, које је изазвао вирус херпес симплекс. Мада је вирус обично безопасан, праћен пликовима на уснама, у Клајвовом организму херпес се пробудио у близини кичме, одакле је стигао до мозга. То је објаснило јаку главобољу и нападе.
  Иако су у року од неколико сати лекари успели да побољшају његово стање, пред Клајвом је била тешка борба. Чим се пробудио у болници, Дебора, која је све време била уз њега, приметила је да се чудно понаша. Био је збуњен, напрасно је мењао расположење и понашао се, у најмању руку, чудно. Уследило је још прегледа и дана пуних неизвесности. Прогнозе су, на крају, биле суморне.
    Дебора је полако губила наду док су јој лекари објашњавали да оштећење мозга носи бројне ризике и слабе изгледе да Клајв преживи. Утврђено је да има два типа амнезије. Први је довео до тога да изгуби сећања на догађаје пре 29. марта 1985. године. Потпуно је заборавио на своју успешну каријеру музиколога, певача, диригента, музичког уредника на радију Би-Би-Си. Заборавио је како је изгледало његово венчање с Дебором и шта се дешавало у њиховом заједничком животу. То је био само део тешкоћа.

Клајв је патио и од антероградне амнезије, због које није могао да ствара нова сећања. Памтио би догађаје највише 30 секунди. Сваки тренутак чинио се као нови живот, јер се мозак на сваких пола минута ресетовао и поново покретао.
    Лекари су дали све од себе да му помогну, али и лекови су имали мало учинка. Дебора се свакодневно суочавала с његовим необјашњивим променама расположења. Тако је једном без икаквог разлога искочио из аутомобила насред ауто-пута. Понекад би се пробудио насмејан и радостан, а онда, наједном, тонуо у потпуно безнађе.
    Да би му учинила свакодневну муку колико-толико подношљивом, његова супруга се обратила психијатрима. Клајв је поново завршио у болници, где је почео да води дневник. Речи које је записивао, међутим, само су га још више збуњивале. Већ после неколико секунди заборављао је да их је он сам забележио. Једино је знао да је то његов рукопис.
   Породица је коначно морала да се помири с тим да Клајв не може да настави с нормалним животом и да му је потребна целодневна нега. Смештен је у дом – под надзор стручњака. Дебора га је редовно посећивала, а он ју је често звао телефоном да пита шта ради и да јој каже колико је воли. После неколико минута звао је поново и изговарао исте речи, као да се пре тога нису чули.  

Упркос лошим прогнозама, Клајв је наставио да се бори. Уз подршку терапеута, с годинама је повратио део своје личности. Вежбе које подразумевају да свакодневно понавља епизоде из заборављеног живота помогле су да запамти да је у браку с Дебором. Деца из претходног брака више му нису били странци, али и даље није могао да им запамти имена.
    Његова супруга је рекла новинарима да је Клајв, и поред свега што му се десило, у суштини остао исти човек. Чак и кад му је било најгоре, осећала је да се њихова љубав није изгубила заједно са сећањима. Да би сачувала његова искуства од заборава, написала је књигу „Заувек данас” о овом невероватном медицинском случају.