За читање и уживање - Бертолт Брехт

ЗАШТО ЈЕ ПРЕБЛЕДЕО ГОСПОДИН К. И ДРУГЕ ПРИЧЕ О ЊЕМУ

Неко ко га дуго није видео поздрави господина К. рекавши:

„Ништа се нисте променили”.

„О!”, викну господин К. и пребледе.

Облик и материја

   Господин К. посматрао је једну слику на којој су предмети били дати у врло произвољном облику. Он рече:
    „С неким сликарима, кад посматрају свет, збива се као и с многим филозофима. Настојећи да даду облик, изгуби им се материја. Једном сам био запослен код неког баштована. Он ми даде у руке баштенске маказе и рече ми да обрежем један ловор. Ловор је стајао у саксији и даван је у закуп приликом разних свечаности. Зато је требало да има облик кугле. Сместа сам почео да режем заперке, али ма колико да сам се трудио да постигнем облик кугле, никако нисам успевао. Час бих сувише одсекао с једне, час с друге стране. Напослетку, кугла је била врло мала. Баштован разочарано рече: ’Лепо, то је кугла, али где је ловор?’”

Беспомоћни дечак

   Господин К. је говорио о лошем обичају да се ћутке гутају нанесене неправде, па исприча ову причу:
   „Један пролазник упита неког уплаканог дечака шта му је. ’Скупио сам два гроша за биоскоп’, рече дечак, ’а сад прође туда неки дечко и оте ми један из руке’, и показа дечка који се тамо негде још видео. ’Па зар ниси викао у помоћ’, упита пролазник и помилова га с наклоношћу. ’Нисам’, јецао је дечак. ’А зар не можеш да вичеш гласније?’, упита пролазник. ’Дај онда и тај’. Узе му и други грош из руке, па без бриге пође даље својим путем.”

Чиновник без којег се не може

    Господин К. је чуо да се о једном чиновнику који је прилично дуго био на положају говори како се без њега не може – тако је то добар чиновник.
   „Како то да се без њега не може?”, упита господин К. мрштећи се.

Бертолт Брехт (1898–1956) био је један од најзначајнијих немачких драмских писаца, позоришних теоретичара и песника прошлог века. Важи за оснивача епског театра – позоришног покрета који се између два рата развио као одговор на политичка дешавања у Европи. Један од највећих драматурших успеха постигао је 1928. године написавши „Оперу за три гроша”, која је постала музичка сензација у Вајмарској републици. У егзилу за време Другог светског рата написао је познате драме „Галилејев живот”, „Мајка храброст и њена деца”, „Кавкаски круг кредом” и друге.

  „Посао не би ишао без њега”, рекоше они што су га хвалили.
  „Па како то може бити добар чиновник кад посао без њега не би ишао?”, рече господин К. „Имао је довољно времена да удеси посао тако да се без њега може. Чиме се он у ствари бави? Ја ћу вам рећи: уцењивањем!”

Омиљена животиња господина К.

   Кад су господина К. питали коју животињу цени више од свих, он наведе слона и образложи то овако. Слон спаја лукавство са снагом. Није то оно ситно лукавство, довољно да се избегне заседа и дође до јела не упадајући у очи, него лукавство које за велике подухвате располаже снагом. До места где је та животиња била води широк траг. Но, она је ипак добродушна, разуме шалу. Добар је пријатељ као што је и добар непријатељ. Висока и тешка, она је ипак и брза. Њена сурла подиже и приноси огромном телу и најситнију храну, чак орахе. Уши су јој покретљиве: она чује оно што привуче њену пажњу. Достиже дубоку старост. Приступачна је, и то не само слоновима. Свугде је воле исто као што је се и боје. Нека врста комике чини да је могу и обожавати. Слон има дебелу кожу о коју се крхају ножеви, али нежне је ћуди. Уме да се растужи. Уме да се наљути. Воли да игра. Умире у гуштари. Воли децу и друге мале животиње. Сив је и упада у очи само масом. Не једе се. Уме добро да ради. Воли да пије и тад се развесели. Чини нешто за уметност: пружа слоновачу.

Успех

   Господин К. виде једну глумицу где пролази, па рече да је лепа. Његов пратилац рече:
   „Недавно је имала успеха зато што је лепа.”
   Господин К. се наљути и рече:
  „Лепа је зато што је имала успеха ■