Живот пише драме

ЗАГЛАВЉЕН ИЗМЕЂУ ЖИВОТА И СМРТИ

Младићу ни на крај памети није било да стена изнад њега може да се обруши. Чуо је пријатељево упозорење, али прекасно. Огроман камен га је оборио на тло пре него што је успео да се склони.

Последњих неколико година Кевин Депаоло дане је проводио у природи. По завршетку студија желео је себи да да одушка, а то је у његовом случају значило сталну потрагу за пустоловинама. Живео је у комбију, повремено је прихватао разне послове да би преживео, али највише је волео да путује и истражује дивље пределе од Аљаске до Флориде.
   Успут је стекао драгоценог пријатеља. Десетак година старијег Џоша Нелсона упознао је случајно, у кафићу у калифорнијском граду Бишопу. Овај је такође био авантуриста, а посебно га је привлачила потрага за ретким минералима. Крајем 2023. године, два пријатеља су решила да заједно истраже оближње планине.
   Ујутру су кренули до места за које се причало да је права ризница кристала. Нелсон се лечио од прехладе, али није желео да изневери сапутника, који је био сигуран да ће лов бити успешан. Депаоло је на себе преузео већину терета да би га поштедео. Носио је лопате и пијуке док су пролазили кроз долину до стена. Потрага није потрајала. Врло брзо су наишли на камену падину с обиљем кристала.



   Припремили су алатке, а затим се бацили на посао. Два сата су извлачили каменчиће најразличитијих облика и боја. Нелсон је у поподневним часовима сео да се одмори, док је Депаоло наставио неуморно да копа. Клечао је испод великог камена на благој узбрдици. Није ни размишљао да би стена могла да се одвали. Чинило се као да стоји ту, на истом месту, милионима година. Ипак, баш тада је почела лагано да се помера. Депаоло није био свестан шта се дешава изнад њега. Сео је задихан и у том тренутку зачуо Нелсонов повик: „Пази!” Пре него што је стигао ишта да уради, стена се обрушила и пала му на ноге – све до бутина.

Унезверени Нелсон одмах је скочио и зграбио пијук. Покушао је да га заглави између камена и тла, како би спречио да настави да се котрља. Кад је први удар адреналина прошао, Депаоло је осетио неподношљив бол; заурлао је из све снаге. Ухватио је Нелсонов поглед и видео страх, што га је додатно узнемирило. Викнуо је: „Молим те, склони ово са мене!”
   Камен је био огроман, тежак најмање три тоне. Нелсон није дозволио да га то обесхрабри. Поново је зграбио пијук и покушао да га помери. Чинило се да се камен помакао тек неколико милиметара, али то је било довољно да Депаоло помакне леву ногу, на којој је кожа била подерана од задње стране бутина до препона. Као искусан пењач, Нелсон се више пута нашао у непредвиђеним околностима, али никад није доживео нешто попут овога. Видео је да је Депаолова феморална артерија повређена и да обилно крвари. Обмотао му је леву ногу џемпером и мајицом, а потом узео телефон.
   Позив у помоћ био је последња нада за његовог пријатеља. Упркос томе што су били усред недођије, Нелсон је успоставио везу и добио хитну помоћ. Глас са друге стране некако га је умирио и уверио да су спасиоци на путу. Саветовао га је да не покушава више сам да помери стену, јер тако може да докрајчи већ озбиљно повређеног младића.
   Депаоло је полако губио снагу. Иако је бол јачао, несрећни пустолов није више био способан ни да виче. Чуло се само успаничено убрзано дисање. Неколико пута је забринуто питао Нелсона да ли ће умрети. Пријатељ га је тешио најбоље што је умео, али ни сам више није био сигуран шта да каже.

Када је спасилачка екипа утврдила где се налазе – километрима далеко од најближег пута – схватили су да је најбоље да до њих дођу хеликоптером. Двојица планинара стрпљиво су чекала. Време је споро одмицало, а додатно их је бринуло то што је камен приликом пада оборио посуде с водом коју у понели. Остала им је само једна шоља, коју су пажљиво делили. Нелсон је Депаолу пружио руку како би га бар мало охрабрио. Повређени младић стискао ју је јаче сваки пут кад био осетио како му бол струји телом.
   Сунце је већ почело да залази кад се зачуо звук хеликоптера. Светла су засјала изнад њих и, таман кад су помислили да је мукама крај, летелица је нестала иза брда. Помислили су, у очајању, да их спасиоци нису видели. Под окриљем ноћи ствари су се погоршале. Температура се нагло спустила и Нелсон је видео како Депаоло дрхти. Покрио га је одећом коју су понели, али то је било само привремено решење. Свестан да се можда неће извући жив, Депаоло је замолио Нелсона да му да телефон како би позвао мајку и опростио се од ње. Нелсон је одбио: „Док сам ја ту, нећеш умрети”.
   Пет сати након што се несрећа десила, прва група спасилаца пешке је дошла до њих. Опремљени дизалицом, радили су полако и пажљиво да би склонили камен с Депаолове ноге. Младић је осетио како се притисак смањује, али није се померао. Тек кад су га зграбили испод пазуха и пренели на носила, преплавило га је олакшање.

Лекари су утврдили да је Депаоло сломио карлицу на два места, као и да у нози има мртвог ткива насталог услед ударца стене, а феморална артерија је толико оштећена да захтева хитну операцију. Добра вест је што су очекивали спор али потпун опоравак. После неколико месеци, управо то се и десило.
   Џош Нелсон се након несреће вратио кући, одакле се свакодневно чуо са својим пријатељем. Депаолова следећа пустоловина у Калифорнији била је много опрезнија. Изабрао је лагану шетњу од неколико километара поред језера Милертон, близу града Фрезна, где је био на опоравку и терапији.