Забавников историјски Забавник

ВЕСЕЛО ТАМНОВАЊЕ

Француске тамнице за дужнике у 18. веку биле су ружне и мрачне, али не и за оне који су имали довољно новца

У Паризу се једног мартовског дана 1779. године одиграо необичан догађај. Пред раскошном зградом зауставила се богато украшена носиљка из које је изашао леп двадесетседмогодишњи младић и упутио се према вратима. Баш у том тренутку пришао му је неки дебели човек који га је чекао у сенци и, машући некаквим хартијама, љутито му саопштио:
   – Лорде Мазарене, ви морате да платите ове рачуне! Нећу више да чекам на Вашу милост! Све сте добили од нас: дивне драгуље, најскупоценија одела, лепе ципеле. Сад одбијате да платите! Молим вас...
   Пошто му се врата пред носом залупише, трговац претећи замахну песницом и рече:
   – Па добро, мој лорде! Ићи ћеш ти у затвор!
   Лорд Мазарен, лепи гизделин из Ирске, дошао је у Париз да се проведе. С приходом од 100.000 франака годишње могао је себи да допусти да живи као лорд. Уместо тога, он је живео као три лорда и на необјашњив начин, за мање од месец дана, потрошио 376.732 франка! Трговци којима је дуговао удружили су се и решили да нешто предузму.

Једне ноћи Мазарен је ухапшен и жандарми су га спровели у Л’евек, затвор за дужнике.
Знајући за његову љубав према раскошном и лаком животу, трговци су били уверени да ће га кратак боравак у затвору опаметити. Лорду ће, мислили су они, недостајати забаве које је приређивао у свом дворцу у Паризу, балови, мачевање и лов.
 На своју велику несрећу, трговци су заборавили важну ствар: да су у то време у Француској, као уосталом свуда у средњем веку, затвори били суморна места којима су газдовали сурови и подмитљиви тамничари, да су хигијенски услови били ужасни, да је хране било мало и да обично није могла да се једе, да је било мрачних, загушљивих ћелија, препуних пацова.

Али само су затвореници без новца трпели све те тешкоће и понижења. Они који су имали велике приходе могли су да добију удобнији смештај, да купе шта су хтели. У таквим случајевима тамничари су постајали слуге јер су били срећни што имају „госта” од ког су могли да зараде.
   Зато Мазарен није стрепео од затвора. Он је чак уживао у њему. Пре свега, ту повериоци нису могли да му досађују, а с приходом од 100.000 франака могао је да живи као принц. Богато је опремио своје одаје у затвору, имао је огромне залихе најбољих вина, а храну су му спремали најбољи париски кувари. И увек је имао женско друштво, јер је дамама поклањао драгуље, кочије и хаљине.
   Лордови повериоци киптели су од немоћи и беса кад су видели како у затвор долазе драгуљари и цвећари са својом робом. Пошто су претходно у Даблину проверили да заиста има огромне приходе, трговци су одлучили да покушају да уграбе бар део новца који им је лорд дуговао, али нису могли ништа да ураде зато што је Мазарену новац стизао преко његовог личног банкара.
   Они су молили јавног тужиоца да спречи посете лорду Мазарену јер „његов боравак нема везе с тегобама затворског живота... и он ужива у свом заточеништву...” Али јавни тужилац им је одговорио да је управљање затвором ствар гувернера.

Тако су пролазили месеци, па и године. Тек кад је стари затвор срушен, лорд Мазарен изашао је из њега, али само да би био пребачен у други затвор за дужнике, Ла форс. Ту је продужио да живи раскошно, чак је направио дивну библиотеку, дописивао се с пријатељима и примао посете кад год је хтео...
   Десет година после лордовог хапшења избила је Француска буржоаска револуција. И док су револуционари јуришали на Бастиљу, највећи затвор у Паризу и читавој Француској, затвореници из Ла форса једва су успели да убеде Мазарена да побегну.
   Праћен осталим робијашима, Мазарен је пошао према затворској капији где их је чекао наоружани стражар с гувернером.
   – Ако покушате да побегнете, пуцаћемо! – викнуо је гувернер претећи.
  Мазарен му се на то насмејао у лице:
   – Пуцајте! Драги мој, ја сад дугујем око милион франака. Ако ме убијете, мораћете да платите моје дугове!
   У оно доба закон је заиста био такав. Како гувернер није хтео да иде у затвор због туђих дугова, Мазарен и затвореници пуштени су да побегну! Убрзо после тога лорд Мазарен се бродом који је испловио из луке Кале срећно вратио у Ирску након читаве деценије веселог тамновања.