Светови око нас

ТАЈНА МЛЕЧНОГ ПУТА

Да ли се Земља и цео Сунчев систем налазе у свемирском балону?

Научници су недавно потврдили дугогодишње теорије астронома да се Земља налази у својеврсном свемирском балону или мехуру познатом као локални балон. Ниje у питању никаква Птоломејева небеска сфера са окаченим звездама, а ни холограми којима нас нека моћна цивилизација држи у некој врсти ријалити шоуа, већ је реч о огромној шупљини у међузвезданом простору, у којој су густине гаса и прашине знатно мање него у просечним деловима нашег Млечног пута.
   Овај свемирски балон се простире око хиљаду светлосних година у пречнику. Највероватније је настао низом експлозија звезда познатих као супернове, током којих се гас и материја избацују из унутрашњости, остављајући разређену област у свемиру која је мале густине. Научници и астрономи сматрају да су пре десетак милиона година масивне звезде експлодирале у низу супернових и створиле балон у којем се данас налазе наш Сунчев систем и Земља. На његовој ивици налазе се подручја у којима настају младе звезде, јер притисак ширења балона сабија гасове и ствара услове за рађање нових звезданих јата.

Наш локални свемирски балон, заправо, није једна једнобразна сфера, већ је веома сложене грађе, са каналима и отворима налик димњацима, кроз које материја и енергија пролазе у друга подручја наше галаксије. Недавна тродимензионална мапирања прашине показала су да површина овог балона подсећа на швајцарски сир, пуна је рупа и тунела који повезују различите делове међузвезданог простора. Унутар овог простора наш Сунчев систем се креће већ неколико милиона година, а нека истраживања указују да је пролазак кроз облаке и границе балона могао да остави трагове и на геолошким и биолошким записима на Земљи, укључујући и слојеве нагомиланих изотопа неких елемената – попут гвожђа-60 – који потичу од самих тренутака супернова.
   Ова свемирска појава се пак разликује од великих космичких шупљина, јер поред теорије о локалном балону постоје и многе теорије према којима се читав Млечни пут налази у огромној празнини у васиони. Та шупљина се простире стотинама милиона, па и милијардама светлосних година и могла би да утиче на то како астрономи мере ширење свемира и количине тамне енергије у њему.
У том смислу, Земља и Сунчев систем не само да плове унутар балона створеног давним експлозијама звезда већ потенцијално и унутар много већег балона на космичкој скали. Наш локални балон, као и те веће космичке празнине, показују колико је наш свемир слојевит и сложен, са густим областима и празнинама, те да наше место у њему пружа јединствену могућност за посматрање свемира.
   Научна истраживања показују да су управо супернове у нашем космичком комшилуку преобликовале наш део галаксије, а да је ширење балона наставило да обликује и сазвежђа у близини. Он је уједно и својеврсни заштитни балон, јер у њему влада ниска густина гасова, али и извор турбуленција и нових процеса рађања звезда на својим границама. Сама замисао да је Земља у свемирском балону пружа невероватну слику о нашем положају у галаксији и њеном динамичном окружењу, које се стално мења и у којем прошле свемирске катаклизме обликују услове за настанак нових светова – баш као што је и наша Земља.