За читање и уживање - Растко Васић

СУДБИНА ЛИЛИ ДЕ ВРИЛ

Лили де Врил или Шангај Лил, како су је још звали, сматра се главном јунакињом стрипа „Џим из Џунгле”, једног од неколико америчких стрипова који су настали тридесетих година 20. века и стекли светску популарност. Чедо синдиката „Кинг фичерс” појавило се на недељној табли јануара 1934. заједно са Флашом Гордоном, излазило је до августа 1954. и имало 53 епизоде. Осмислио га је Алекс Рејмонд и цртао до 1944. године. После тога цртали су га други уметници.
    Главни протагониста је Џим Бредли, звани Џим из Џунгле, ловац на дивље звери, смештен у југоисточну Азију. У почетку Џим води борбу с конкурентима који снабдевају циркусе и зоо-вртове дивљим животињама, али радња убрзо постаје сложенија, непријатељи су опаснији и њега често ангажују појединци или власти суседних земаља.
   Почиње Други светски рат, па Џима, као Американца, ангажују Еф-Би-Ај и америчка војска; одлази на бојиште и добија чин капетана. По завршетку рата наставља да помаже многима који га зову у помоћ, активан је на широком подручју и наступа са својим слугом, Малајцем Колуом.
    Џим је згодан момак од четрдесетак лета, елегантан у ловачком руху као и у вечерњем оделу, вешт у боксу и другим спортовима, специјалиста у руковању оружјем, возач свих могућих превозних средстава; брани правду и неправедно угрожене, девојке у невољи, жене с малом децом, старе и онемоћале. Неуморан је у потрази за пустоловинама и, како је сам рекао, ту жеђ не може никако да утоли. Према женама је галантан: готово у свакој епизоди се једна заљубљује у њега, али он чува своју мушку слободу и не пада ни под чије чари.

Каква је у свему томе улога Лили де Врил? Лил, фатална црнка, криминалац, осуђена на десет година робије, представља се на једном острву на јужном мору као вампирица и искоришћава сујеверне урођенике. У почетку је Џимов љути противник, али упознаје га боље, заљубљује се у њега и прелази на страну добрих. Џим је прихвата као сарадника, уважава је и они заједно пролазе, од пролећа 1936. до лета 1940, кроз више узбудљивих авантура. У последњој од ових епизода Лили га напушта јер верује да је подлегао шарму веселе удовице Кити Сент Џон, која је својом наивношћу упала у грдну невољу, из које је Џим извлачи на једвите јаде.
    Ускоро Џим поново види Лил и разуверава је да није онако како је мислила. Отада па до почетка 1944. годинр, често се срећу у заједничким краћим акцијама или сусретима, кроз које развијају веома присно пријатељство.
   Упечатљив је сусрет на Аљасци усред рата. Обоје долазе из Кине: он са фронта, а она из болнице где је радила као медицинска сестра. Приликом једног од тих виђења. Џим каже да осећа да је у том тренутку воли, али јој то неће рећи док не буде сасвим сигуран. Онда Лил приступа маринцима, Џим је послат у Африку да елиминише немачке шпијуне, а Алекс Рејмонд такође одлази у рат и престаје да црта „Џима из Џунгле”.

Растко Васић (1937) рођен је у Београду, где је завршио основну школу и гимназију. На Катедри за археологију Филозофског факултета на дипломирао је 1961. године. Три године касније магистрирао је с тезом „Илирски накит у Србији и Босни”, да би наредну школску годину провео на стручном усавршавању у Атини као стипендиста грчке владе, с циљем да увећа знање из класичне археологије и историје уметности. Докторску дисертацију „Културне групе старијег гвозденог доба у Југославији” одбранио је 1971. године на истом факултету. Истоимену монографију 1973. године издао је Археолошки институт у Београду, где је Васић провео готово читав радни век, од 1969. до 2004. године. Пензионисан је у звању научног саветника.
Захваљујући оцу – истакнутом сликару и теоретичару уметности Павлу Васићу, Растко је од малих ногу неговао љубав према сликарству. Године 1963. дипломирао је Декоративно сликарство на Академији примењених уметности у Београду. Почео је као професор ликовне културе у основним школама у Београду и околини. Од 1967. године редовни је члан Удружења ликовних уметника Србије. Самостално је излагао у Атини (1966), Базелу (1967), Београду (1984, 1991) и Даблину (1994), а учествовао је и на тридесетак колективних изложби.
Његова стваралачка делатност укључује и романе и приповетке, углавном с археолошком и историјско-уметничком позадином. Од 1972. до 1981. године писао је за рубрику „Да ли знате?” у дневним новинама „Политика” – укупно 183 чланка с археолошком тематиком.
Ожењен је Аном Килфедер, физиотерапеутом из Даблина. Имају четворо деце.

   До поновог сусрета долази већ августа 1945. Џим је у Кини, где помаже кинеским партизанима у борби с Јапанцима. Он у јапанском бомбардеру бомбардује јапански аеродром и уништава авионе, али му Јапанци обарају авион и заробљавају га. Јапански пуковник вади сабљу да му одсече главу, када се појављује Лил као deus ex machina, прерушена у Немицу са плавом косом и кикама. Она замајава јапанског пуковника и Џиму дотура нож којим овај сече конопац којим је био везан. То је крај епизоде. У следећој они у авиону лете за Манилу, рат је завршен, а нема објашњења како су се извукли од Јапанаца.

Лили му се придружује у три следеће епизоде, паузира у две, онда се поново појављује у две. Стижу у Сајгон, одакле он одлази у следећу акцију сам, под изговором да је сувише опасна за жене. После те и још једне пустоловине, Џим среће богату Клер Венден, не баш у првој младости, која је њиме опседнута. Она га прати у две авантуре и у повратку на аеродрому марта 1950. срећу Лили де Врил. Лил каже Џиму да се уцрвљала чекајући га, па се пријавила за неки сафари, али би се свакако пре њему придружила, а он одговара да тренутно нема ништа у плану.
    Излази с аеродрома са две даме, среће Кинеза Лина, који жели с њим да разговара, али каже да ће сачекати да буде слободан. Џим одговара да је посао важнији од свега другог, шаље даме у хотел, а Лину захваљује што га је ослободио жена. Лин му поверава нови задатак који он оберучке прихвата, потом каже Лили да мора да нешто обави за Лина, а њој жели срећан пут, на шта она смерно одговара: „Како ти кажеш, Џиме”. Клер тражи да и њу поведе у ту авантуру, он одбија, понавља да је усамљени јахач који не жуди за женским друштвом и одлази. Али, ова се не предаје и успева да му се касније пришљамчи. По обављеном задатку, Џим успева да се ратосиља и ње.
    Читаоцима који су пратили стрип само неколико бројева пре овога не мора да изгледа чудно брзи растанак од једне старе пријатељице, мада би могли да се запитају зашто бар нису попили заједно кафу. Али за оне који су упознати са Џимовим авантурама и знају њихов ранији однос, овакав растанак са Лил, по свој прилици коначан, изгледао би у најмању руку понижавајуће.
    Како је то могло да се деси? Како је „најдивнији човек на свету”, како га је називао нежнији пол, могао свог најближег сарадника и највернијег пријатеља да шутне од себе, да употребимо праву реч.

Сценарио за „Џима из џунгле” после 1944. писао је Дон Мур, а постоје два мишљења ко га је писао пре тога. По једном, био је опет Мур, кога је убрзо по почетку „Кинг фичерс” ангажовао као испомоћ Рејмонду, док је по другом Рејмонд имао у томе прилично удела (Брус Канвел, Ми певамо о оружју и јунацима, у Флаш Гордон/Џим из Џунгле 1, Чаробна књига, Београд 2015, 15-16). Разлике у сценаријима пре и после 1944. године говоре овом другом мишљењу у прилог.
    После њене учестале појаве у неколико авантура, Лил и Џим се и даље повремено срећу. Ратне прилике су томе одговарале и ти сусрети су личили на Џимово упловљавање у мирну и срећну луку, где би можда једног дана рекао да је воли и да је у то сигуран. Међутим, Рејмонд није наставио да црта кад се вратио из рата иако је с правом тврдио да су нови цртачи далеко испод његовог нивоа. Публика је била и даље заинтересована за стрип, није приметила разлику, а „Кинг фичерс” је зарађивао исто колико и раније.
   За утеху, појавио се Рип Кирби, најпознатији детектив у свету стрипа, како кажу.
   У међувремену, Дон Мур је потпуно преузео писање сценарија. Смислио је спектакуларни Лилин излазак на сцену на крају рата као фолксдојчерке. После тога, она се појављује уз Џима, затим паузира, па се опет појављује и паузира, а онда Мур схвата да тако даље не иде и искључyје је из стрипа. Није знао шта с њом друго да уради: сметала му је да слободно развија даље акције, а поготову наступе бројних нових женских ликова.
   Послератне епизоде су знатно разноврсније по темама и местима радње од оних ранијих. У принципу су краће, нема епског штимунга у којем се радња одвија лагано, авантуре се ређају брзо једна за другом, заплети се често понављају по сличној шеми, негде су крајње незанимљиви.

Џим је пустолов, жедан авантура и само авантура, још не завршава једну, а већ хрли у другу. Без краја и конца, без сврхе и циља. Каже да је усамљени јахач, што заиста јесте. Нема више никог уз себе сем Колуа, нема мирне и безбрижне луке у којој би могао да предахне за тренутак. И шта се десило? Упркос том урнебесу од збивања и ликова, интерес публике за стрип знатно је опао,, а с њим и добит за компанију, па је „Кинг фичерс” одлучио да на стрип „Џим из Џунгле” стави катанац августа 1954.
   Последња епизода дата је експресно у слици и речи као да је постојала журба да се тај катанац стави што пре. Џим помаже извесној Лујзи да се домогне платине из потонулог брода, ликвидира успут конкуренцију и прима половину плена као награду. Онда одлази на одмор на Лујзино имање, испуњавајући амерички сан да се херој повлачи у мировину да тамо ужива благодети својих подвига.
   Дон Мур је могао у тој последњој епизоди да спасе част стрипа и уместо Лујзе изведе на сцену Лили де Врил, чиме би стрип добио логичнији завршетак. Тако би се двадесет година стрипа заокружило и крај би имао поенту. Али се није сетио или није хтео да се сети. Или ја све гледам из погрешног угла?