Живот пише драме

ПРАЗНИЧНО ДОБРОЧИНСТВО

Случајан сусрет двоје странаца заувек је променио ток њихових живота

Неколико дана пред Божић 2014. године, амерички градић Атенс у Џорџији обасјало је зубато зимско сунце. Крис Рајт је, као и много пута раније, кренуо с породицом у цркву. Возећи полупразним улицама, приметио је усамљену жену поред друма. Тек што је помислио да ју је нека мука натерала да пешачи по хладноћи, видео је да носи канистер за гориво. Одлучио је да се заустави.
   Спустио је прозор и питао треба ли јој помоћ. Жена је најпре опрезно устукнула, али јој је осмех на Крисовом лицу рекао да нема лошу намеру. Представила се као Танди Хектор и рекла да је остала без горива, па жури до најближе бензинске пумпе. Крис јој је предложио да им се придружи.
   Танди се, док су се возили, опустила и укратко објаснила какве су је невоље задесиле. У новчанику је имала само пет долара. Једва је прехрањивала породицу, што јој је посебно тешко пало сада – пред празнике. Жеља јој је била да постане медицинска сестра, али о томе је могла само да машта. Крис ју је пажљиво слушао, све време размишљајући како да јој олакша бар један дан.
   Када су стигли до пумпе, понудио је да плати гориво и дао јој још 40 долара – сву готовину коју је тренутно имао. Танди је занемела. Заплакавши, тихо га је питала сме ли да га загрли. Он се осмехнуо и климнуо главом. Затим јој је рекао да не жели да је остави на хладноћи и да ће је вратити до њеног аутомобила. Тамо су се и растали.

Три године касније, Крис се више није сећао овог сусрета. Много тога догодило се у међувремену. Озбиљна болест његове мајке Џуди натерала га је да потражи неговатељицу. Уместо жене која је била стално запослена као медицинска сестра, пред вратима се појавила њена замена – Танди Хектор.
Танди и Џуди су се одмах споразумеле, као да се познају годинама. Када је Крис дошао да се упозна са женом која ће водити рачуна о његовој мајци, опхрваној Паркинсоновом болешћу, није је препознао. Чинило се да су обоје заборавили на зимски дан од пре три године. Били су заокупљени другим мукама.
Танди га је у једном тренутку упитала да ли иде у цркву. Одговорио је потврдно и баш тада је неговатељица призвала у сећање доброчинство једног странца у близини цркве.
   Крис ју је пажљиво саслушао и, схвативши о чему се ради, рекао је: „То сам био ја”. Саговорници су се ћутке гледали, као да не верују да их је судбина поново спојила. Танди је замолила Криса да скине шешир – то је било довољно да га препозна. Обоје су се расплакали, а затим укратко препричали шта им се дешавало у последње три године.
   Она се и даље борила с тешким животним приликама, али није одустала од намере да заврши медицинску школу. Крису је највећа брига било мајчино здравље.

Џуди је одолевала болести неколико месеци: преминула је 9. јуна 2017. године. Танди више није имала разлога да остане у њеној кући. Само је желела да се поздрави с осталим члановима породице Рајт пре него што оде.
   Крис и његова жена већ су размишљали како да јој се одуже. Букет цвећа и слични поклончићи звучали су потпуно бесмислено. Сетили су се колико је желела да упише медицинску школу, али како нису имали довољно новца да јој сами плате школарину, Крис се пријавио на интернет страницу преко које се прикупља новац за људе у невољи.
   Рајтови нису могли ни да наслуте колики ће бити одзив. Надали су се да ће прикупити око хиљаду долара, али после свега недељу дана, на рачуну је било осмоструко више, а коначан износ порастао је на невероватних 35.000.
   За све то време, Танди није имала појма шта се дешава. Приликом следећег сусрета Крис јој је уручио чек и објаснио како су сакупили новац. Поново су обоје завршили у сузама. То што је убрзо уписала школу и завршила је на време за Рајтове је била највећа награда. Што је још важније, захваљујући чудној игри судбине, стекли су пријатеља за цео живот.