Петковдан - 5. децембар

ПОВРАТАК СВОМ НАРОДУ

На данашњи дан 1952. године у Београду је отворен Музеј Николе Тесле

Никола Тесла умро је од срчаног удара у 87. години, у осами собе број 3327 хотела „Њујоркер”, 7. јануара 1943. године. Опело је одржано у Цркви Cветог Јована Богослова на Менхетну, а тело је кремирано.
   Испраћају посмртних остатака присуствовало је око две хиљаде људи, а на сахрани је свирао његов пријатељ, виолиниста Златко Балоковић, у пратњи словеначког хора „Слован”, прво Шубертову „Аве Марију”, а потом „Тамо далеко”.
   Убрзо по Теслиној смрти Федерални истражни биро САД затражио је све покојникове личне ствари и документа, и прогласио их врхунском тајном.
   Теслина породица и југословенска амбасада борили су се за повратак докумената и личних ствари. Коначно, његов сестрић Сава Косановић успева да дође до дела његових личних ствари које се сада налазе у Музеју Николе Тесле. Као једини законски наследник, Косановић је 1951. године у Београд пренео Теслину документацију и личне предмете. Његов пепео стигао је јула 1957. године. Урна у облику сфере, коју је осмислио вајар Небојша Митрић, смештена је у Музеј Николе Тесле, где је и данас.
   Музеј који чува заоставштину и спомен на једног од највећих светских научника смештен је на углу Крунске улице и Проте Матеје, у вили коју је 1929. године пројектовао Драгиша Брашован, а која је знана и као кућа Ђорђа Генчића, индустријалца и политичког вође завере против краља Александра и краљице Драге.
Од оснивања до данас, Теслин музеј имао је двојаку улогу: да буде установа заштите и да деловањем сведочи о Теслиним генијалним проналасцима, научним достигнућима и замислима, али и да прикупља веродостојне податке, предмете, документа и публикације о Теслином животу и раду. Данас је у њему више од 160.000 оригиналних докумената, 2000 књига и часописа, 1200 историјско-техничких експоната; 1500 фотографија и стаклених фото-плоча, оригиналних техничких предмета, инструмената и уређаја и 1000 планова и цртежа.
   Први директор Музеја био је професор Вељко Кораћ, који је осмислио сталну поставку, за јавност отворену три године касније. Већ 1958. године Музеј је излагао на првој Светској изложби после Другог светског рата, „Експо 58” у Бриселу. Музеј одлази и у госте – на позив научних и стручних удружења, организација и установа. Приређују се пригодне тематске изложбе поводом одржавања научних скупова, сајмова технике и проналазаштва. Од 1963. до 1996. године покретна изложба „Живот и дело Николе Тесле” приказана је у више од стотину градова и мањих места у републикама бивше Југославије и у око петнаест земаља у иностранству.

Поводом прославе сто двадесете годишњице Теслиног рођења, 1976. године, отворена је стална поставка у родној кући Николе Тесле у Смиљану, за коју је београдски Музеј позајмио експонате и архивску грађу за излагање (фотографије и патентну документацију). Те исте 1976. године у првом авиону типа „ДЦ-10” из флоте Југословенског аеротранспорта, који је добио име „Никола Тесла”, у току првог лета приређена је фото-изложба мањег обима, о животу и раду нашег највећег научника и проналазачa.
 

... И ЈОШ ПОНЕШТО

1492. Кристифор Колумбо закорачио на острво Хиспањолу (данас Хаити и Доминиканска Република)

1791. умро композитор Волфганг Амадеус Моцарт

1890. рођен редитељ и сценариста Фриц Ланг

1901. рођен Волт Дизни, великан цртаног филма

2013. умро Нелсон Мандела, први председник независне Јужне Африке