ПЕТКОВДАН 4. октобар 2019.

ПОЧЕТАК СВЕМИРСКЕ ТРКЕ

На данашњи дан 1957. године СССР је лансирао први вештачки сателит „Спутњик 1”

Хладни рат почео је чим су после оног великог, светског, пребројане жртве. Свет се поделио у два блока, капиталистички и комунистички. У сталном надгорњавању и доказивању сопствене изузетности/успешности/богатства, за десетак година произвели су Покрет несврстаних који је своја начела изнео на првој конференцији у Бандунгу, 1955. године. Главни такмаци у трци за превласт у свету загледали су се у свемир и потрудили да првенство остваре на небу, пошто на Земљи није ишло. Тако су научници и инжењери Совјетског Савеза за свега неколико месеци направили „Спутњик 1”, први вештачки сателит који се винуо у Земљину орбиту 1957. године са космодрома „Бајконур” у Казахстану.
   Повезла га је ракета „Р-7” (интерконтинентални пројектил) коју је осмислио Сергеј Павлович Корољов (1907–1966), ракетни стручњак који је учио код Тупољева (и робијао с њим на Колими током Стаљинових чистки). Корољов је план за израду вештачког сателита изложио министру одбрамбене индустрије крајем 1954. године. Јануара 1956. године у практичну израду сателита укључене су све најважније установе државе: Академија наука, Министарства одбрамбене индустрије, радио-техничке индустрије, бродоградње, машиноградње, Министарство одбране.

Четврто лансирање прилагођене ракете „Р-7”, 21. августа, било је успешно. Језгро ракете винуло је очекиваном брзином лажну бојеву главу на задату висину, вратило се у атмосферу и распало на висини од 10 километара.
   „Спутњик 1” направио је Михаил Степанович Хомјаков као херметички затворену сферу пречника 58 центиметара, од легуре алуминијума, магнезијума и титанијума. Унутрашњост је била испуњена инертним гасом који је одржавао температуру неопходну за рад два радио-предајника и акумулатора. Количина струје са Земље била је предвиђена за две недеље рада уграђене опреме, а потрајала је 22 дана, са три батерије од сребра и цинка. Имао је четири штапне антене (од по 2,4 и 2,9 метара) и тежио је 83,6 килограма. Углачана сфера и нагиб под којим се кретао омогућили су да се „Спуњик-1” види и са Земље.
   Путању око Земље прелазио је за 96 минута, брзином од 8.100 метара у секунди. Радио-сигнали одашиљани су на фреквенцијама које су пратили и снимали радио-аматери и професионалци широм света. Прве сигнале примио је инжењер В. Г. Борисов у Бајконуру.
   „Спутњик 1” заћутао је 26. октобра, пошто су се истрошиле батерије. После 93 дана и 1.400 кругова око наше планете, првенац васионске ере сагорео је приликом повратка у атмосферу Земље, 4. јануара 1958. године.

Праћење и проучавање овог првог сателита пружило је научницима вредне податке о густини горње атмосфере и густини електрона у јоносфери, о соларним ветровима, магнетним пољима и васионском зрачењу.

Успех „Спутњика-1” (и свих осталих, убрзо потом) донео је Совјетском Савезу огроман углед у свету. САД су, са своје стране, фебруара 1958. године, основале Наса и службу АРПА, која је 1972. године постала ДАРПА (Одбрамбена служба за напредне истраживачке пројекте). Штампа широм света најавила је „свемирско раздобље”. „Спутњик 2”, већ следећег месеца, однео је у свемир пса Лајку, што су западни медији тумачили као сада већ јасно првенство комунистичке науке над капиталистичком. Свеопште хвалисање САД да је технолошка суперсила пало је у воду. Трка за освајање свемира довела је до огромних улагања САД у науку, инжењерство и математику на свим образовним нивоима.
    Истраживање свемира напредује – на исушеним океанима Месеца виде се људске стопе, на Марсу је постављена опрема за бушење тла, а на најудаљенијим местима Сунчевог система аутоматске станице за прикупљање научних података.

 

Број: 3530 2019.
Аутор: Н. Мрђеновић