Дуванџија у књижевности

ПИСАЦ КОМЕ ЈЕ ПОЛИЦИЈА ПИСАЛА КРИТИКУ

Једна од најзагонетнијих личности српског авангардног покрета после Првог светског рата био је Мита Димитријевић МИД. О њему се врло мало зна, сем да је средином двадесетих година прошлог века на београдском савском пристаништу, у Карађорђевој 19, водио дуванџијско-мењачко-књижарску радњу „МИД”.

Његов савременик, Ђорђе Костић, у књизи „До немогућег” (1972), у сећањима о људима који су стварали српску авангарду написао је следеће:
   „Независно од Мицића, али у мојој свести стално повезиван са њим, кретао се један човек кога смо знали под именом МИД. Тај фантомски ћутљиви господин, који је ишао улицама и за кога никада нисам сазнао ни шта ради ни где ради (једни су говорили да је службеник у Народној банци), кога никада нисам видео ни са једним другим човеком, нити сам му икада чуо глас, написао је две књиге: ‘Метафизика ничега’ и ‘Сексуални еквилибријум новца’. Прва је била сачињена од крстова, црвених и црних, малих и великих, распоређених према неком његовом унутрашњем моделу. Друга је била сачињена од цифара. МИД је био сув, изборан, са дебелим обрвама, замишљеног и укоченог погледа. Увек је носио грао шешир на ‘загребачки’ начин. Фантомски неухватљив, остављао је на нас утисак чуда које се кретало Теразијама и које је као сан постојало и као да не постоји, у исто време, или је тек као привиђење у некој фатаморганској тишини настало, који је својом глувоћом отварао простор до дна. Његове књиге су се могле видети само у једној папирници.”
   Ипак, прелиставање старих београдских новина открива нам неке до сада непознате детаље о његовом животу:
  Тако у листу „Време”, од 15. новембра 1925. године, пише следеће:
  „Пре неки дан шеф опште полиције Управе Града г. Љубиша Лазаревић, преврћући по гомили нових књига које му се свакодневно подносе на разгледање, готово је са презрењем погледао једну књигу на чијим је корицама писало: Трговинска преписка о валутном питању.
   Шта ће нам ово да прегледамо? помислио је г. Лазаревић, знајући да трговинска преписка нема ничег ни комунистичког, ни антидржавног, ни порнографског, и бацио је књигу на гомилу већ прегледаних, али се веома зачудио, када је књига, окренувши се у паду, показала корице са друге стране, јер је овде био наслов и то црвеним словима и натрашке:
   Сексуални еквилибр новца
   Г. Лазаревић је узео књигу у руке и још више се зачудио кад ју је отворио.

Прва страна празна, друга страна празна, трећа страна празна и на њој само при дну број 40 означавајући страну, четврта страна празна и само при дну речи пола црвеним пола црним словима:
   Књига окушајна о негативизму.
   Стране су ишле у натраг: 39, 38, 37... Свака друга страна била је потпуно празна, а на оним другим била је врло често само по једна реч: „Бирократија” или „Отварање трговинских веза”, а затим на следећој 32. страни:

Понуда робе

Господину Едизону, Њу-Јорк.

Господину Греју-Снаудену, Лондон.

Господину Фламариону, Берлин.

Господину Хауптману, Париз.

Господину Ујевићу, Загреб.

Господину Горком, Москва.

Господину Тагори, Делхи.

   На следећој страни непознати писац се врло често са горчином изражавао о Народној Банци, коју је свугда штампао преврнутим словима.

На 34. страни је писао:

Управи Народне Банке

Све личности у Народној Банци које ме познају очевидно се налазе у грозној заблуди, јер, како сам поуздано запазио, оне схватају мене као нервно растуреног. Међутим ја сам под садашњим новчаним околностима и због садашњих околности само валутно растурен...
    Одмах иза 30. стране, на оним празним ненумерисаним странама, појављују се при дну речи:

Слободно красти

Кључ!... Кључ!!!

И тако из стране у страну само:

Кључ!!! Кључ!!!

или Кључ!!! Кључ!!!

или К..љу...ч!.. Кљу...љу..у...

или К...љу...љу...

или љу...љу...

    Негде у књизи наилазиле су партије по шест-седам страна опет апсолутно празних, на којима је било само неколико тачкица.
    На 12. страни:

Оргија

Велики избор

спреме за

погребе

На 8. ст.

Разуме се да девојаштво,

и несрећно у својој срећи и непознавања

нагона

нема ништа да испитује.

   Када је окренуо и последњу страну, на којој је био један велики црни крст и велика црвено повучена хоризонтална линија, г. Лазаревић је зазвонио по писара вичући:
    – Овде је неко луд!
    Пошто на књизи није било нигде писца, то су послали детектива у „Народну Мисао А. Д.” која је књигу штампала.
    Када је штампар дошао, шеф полиције показао му је књигу где на свакој корици има други наслов и упитао:
    – Шта је ово?
   – Ма, казао сам ја њему, г. Лазаревићу, да ћемо ми због те књиге имати посла са полицијом, а он ми даје написмено да он преузима сву одговорност. Дао ми је 3000 динара да му само штампам књигу – правдао се штампар.
   – Ма ко је он? – питао је г. Лазаревић.
   – Мид са Саве, Мита Димитријевић, дуванџија – објашњавао је штампар, коме цео овај разговор није био најпријатнији.

Позвали су и Мида, т. ј. Миту Димитријевића, дуванџију са Саве, који се анонимно бавио и књижевношћу.
    Г. Љубиша Лазаревић, који је, прегледајући свакодневно загонетне књиге и дискутујући са г. Тином Ујевићем, веома верзиран и у најновијим литерарним манифестацијама, правцима и покретима, упитао је г. Мида још са врата:
    – Ово више није ни зенитизам, ни футуризам, ни дадаизам, ни сирреализам, ово је лудница?
   Међутим г. Мид је сасвим мирно објаснио празноћу своје књиге:
   – Зашто ја да пишем књигу? То је лако писати. Ја хоћу да наштампам књигу у којој онај који чита има места да напише цео роман.
   Како у овом објашњавању о литератури ни г. Лазаревић није могао да убеди г. Мида ни г. Мид г. Лазаревића, то је шеф полиције послао писца да га један писар кратко саслуша и да му тако пружи прилику да изложи своје гледиште на литературу. Али како се још при овоме објашњавању десило, да се сазнало како г. М. Димитријевић нема дозволу за продавање новина и књига, то га је г. Лазаревић казнио са 20 дана затвора.

Пред шефом полиције г. Димитријевић је протестовао против казне:
    – Зашто сам кажњен?
    – Кључ, кључ – одговорио му је енигматично шеф полиције.
    И тако је једна нова струја у нашој литератури завршила у Главњачи Управе Града”...
    Нажалост, других, нама доступних, података о животу и делу тајанственог Мите Димитријевића МИД-а нема.