ПЕТКОВДАН - 5. јУЛ 2024.

ПАРК ИЗ ДОБА ЈУРЕ?

На данашњи дан 1996. године клонирана је овца Доли

Биолози су у 19. веку схватили, посматрањем размножавања једноћелијских и вишећелијских организама, да раздвајањем две ћелије неког организма, простом деобом, могу да добију две идентичне јединке. Током 20. века, научници су испитивали клонирање животиња које су добијали из оплођене јајне ћелије – ембриона. Доли је била прекретница јер се нису користили ембрион и јајна ћелија, већ једро ћелије из тела које садржи ДНК са јединственим генетским материјалом сваког бића. Данас постоји клонирање на молекуларном нивоу ДНК, и клонирање на ћелијском нивоу, да се добију матичне ћелије из којих се развијају сва ткива и органи. Ово терапеутско клонирање означава клонирање матичних ћелија из ембриона ради лечења одређених болести, чак обнове органа, и може се рећи да је морално прихватљиво. Нека деца, на пример, немају имуни систем и живе у балонима – генском терапијом она би могла да имају нормалан живот. Клонирање се у медицини користи и за развој ткива или органа потребних  за пресађивање, из матичних ћелија.
    Доли је клонирана од ћелије млечне жлезде одрасле овце, из које је уклоњено једро и пребачено у јајну ћелију. Електрошоковима је изазвана деоба ћелије да се створи ембрион, који има исти ДНК као и одрасла животиња од које је ћелија узета. Када се развијо ембрион, убачен је у материцу одрасле женке како би се наставио развој. Тако је Доли имала три мајке – једна је дала јајну ћелију, друга ДНК, а трећа изнела клонирани ембрион до порођаја.

За шест и по година ојагњила је шест јагањаца, а усмрћена је еутаназијом због тешке болести плућа и упале зглобова 14. фебруара 2003. године. Овце живе обично 11-12 година. Једна од претпоставки за њену рану смрт била је да је рођена као створење генетски старо шест година, исто колико и овца од које је клонирана. Њене теломере  биле су кратке у време смрти, што је својствено старењу сваког организма. (Теломере су кратки поновљени низ нуклеотида на крају хромозома, који штити хромозом од разградње и спајања са суседним хромозомима; током репликације хромозома долази до скраћења крајева хромозома). Њено препарирано тело изложено је у Народном музеју Шкотске.
    Ембриолог Ијан Вилмут у Институту Рослин у Шкотској, после 277 покушаја клонирања, славодобитно је овцу назвао Доли, по певачици Доли Партон, особи са „најимпресивнијим млечним жлездама”.
    После Доли, клониране су свиње, јелени, коњи и бикови, кућни љубимци. Оно се данас користи за очување угрожених врста, и већ се ради на оживљавању ишчезлих врста пошто су шпански научници 2009. године клонирали пиринијеског козорога. Иако је клон угинуо убрзо по рођењу, овај покушај указује на могућност спасавања угрожених или недавно изумрлих врста из замрзнутог ткива.

Најважнји резултат овог првог успешног клонирања био је напредак у познавању матичних ћелија јер су научници схватили да обичне ћелије могу да се репрограмирају у вишенаменске матичне ћелије које се развијају на било ком ткиву. О успеху кинеских научника који су 2019. године створили прве људске бебе с модификованим генима, Лулу и Нану, не бисмо овом приликом. Срећом, ДНК диносауруса није сачуван…
    Више од четрдесет земаља у свету тренутно званично забрањује клонирање људи, укључујући и Србију, чланом 24 Устава из 2006. године.