Живот пише драме

ОСМОГОДИШЊА ТАЈНА У ГРУДИМА

Становник Танзаније потпуно је заборавио на несрећу из прошлости. А онда је једна наизглед обична упала покренула запањујуће откриће...

Лекари понекад наиђу на случај у који не би ни поверовали да се нису нашли с пацијентом очи у очи. Управо то се недавно десило у Танзанији, где их је четрдесетогодишњи мушкарац оставио без речи. Пре него што су ми рендсенски снимили грудни кош, стручњаци су мислили да само треба да препишу терапију за упалу.
   Неименовани Танзанијац је најпре приметио црвенило испод десне брадавице. У почетку је деловало безазлено, али се кроз десетак дана на истом месту отворила гнојна раница. И даље убеђен да није ништа озбиљно, човек је ипак отишао на преглед.
    Објаснио је лекару да у скорије време није претрпео никакву пореду, добро се осећао и ни њему самом није јасно откуд рана. Пошто преглед није дао никакве одговоре, послали су га на снимање...
   Резултати су, у најмању руку, били запањујући. Лекар који је први погледао снимак морао је да позове колеге да би се уверио да и они виде исту ствар. Комадић страног тела, налик на оштрицу ножа, прошао је кроз десну лопатицу и неколико ребара. Био је окружен гнојем и мртвим ткивом, претећи да сваког тренутка пробије плућно крило и изазаве кобну инфекцију.
   Одмах су посетили пацијента, претходно га задржавши у болници. Очиглено је пропустио да им преприча врло битан и чудан догађај! И сам збуњен, мушкарац је призвао у сећање најгоре искуство у животу, једино које је могао да повеже са страним телом у грудима.

Било је то скоро осам година раније. Неколико нападача насрнуло је на њега на улици. Иако је био млађи и јачи, није успео да им се супротстави. Изболи су га ножем неколико пута по целом телу. Успео је да се довуче до најближе болнице, где су му неке ране зашили, неке само превили, и пустили га кући без подробнијег прегледа. Болница је била врло лоше опремљена, без рендгена и других апарата, па су га једноставно отпустили чим су зауставили крварење.
   После овог догађаја, трудио се да настави с нормалним животом. Ране су брзо зацелиле, па се вратио послу и свакодневици. За то време, оштрица је остала притајена у грудном кошу.
   У наредним годинама готово да није имао никаквих здравствених тегоба. Није осећао болове у грудима, отежано дисање, чак се није ни сумњиво закашљао. Организам се на свој начин прилагодио присуству страног тела, стварајући слојеве ожиљачног ткива. Све је било мирно док се није појавила загонетна рана као знак да је страно тело израсло у смртоносну опасност.
   Хирурзи који су се бавили његовим случајем никад раније нису наишли на нешто слично. Знали су да је операција неизбежна, али и врло ризична. На засеченом месту било је више жаришта, па је сваки потез скалпелом био непредвидљив. Нож је био окружен гнојем и одумрлим ткивом, што је отежавало захват.
    Срећом, после неколико дугих и напетих сати, оштрица је извађена. Већ за десет дана, пацијент који је годинама живео с комадом хладног оружја у телу пуштен је кући.

Мада је забележно више сличних случајева, изузетно је ретко да страно тело остане дуже непримећено, поготову не осам година. Људима са сличним повредама предмети су нађени најкасније после неколико месеци.
    У већини медицинске литературе стоји да су помоћ тражили пацијенти којима се метак или други мањи предмет заглавио у телу. С обзиром на то да су сви збринути недуго после несреће, случај овог мушкарца с ножем у грудима био је јединствен, бар за стручњаке који су га излечили. Зато је постао и предмет студије која је објављена пошто је отпуштен из болнице.
У вестима су о њему причали као о човеку који је невероватном срећом преживео незамисливо. Да је нож био само милиметар ближе срцу и да се инфекција убрзала, све је могло да се заврши трагично. Медицински стручњаци и новинари и даље подсећају остатак света да су здравствени услови у Танзанији веома лоши и да болнице немају све неопходне апарате. Да није тако, лекари би овог човека спасли осам година раније.