ПЕТКОВДАН / 21. јун 2019.

НЕСТАШНО ДЕТЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

На данашњи дан 1878. године рођен је Филип Филиповић, први секретар КП Југославије

Рођен је у Чачку 1878. године у породици правника. Уписао се на Технички факултет Велике школе у Београду, а после две године студија отишао на даље школовање у Санкт Петерсбурга. По завршетку студија, 1904, остао је у Русији и радио као наставник математике наредних осам година. Још у Београду упознао се са социјалистичким погледом на свет, тако да је приступио Руској социјалдемократској радничкој партији и учествовао у револуцији 1905. године. На позив Димитрија Туцовића вратио се у Краљевину Србију, 1912, и постао члан главне партијске управе Српске социјалдемократске странке.
   За време Првог светског рата живео је којекуда по Србији, а 1916. године је ухапшен и одведен у логор. Утицајни аустријски социјалдемократа Виктор Адлер успео је да га пребаци у Беч. После учешћа у оснивању Комунистичке партије Аустрије и затвора, протеран је из Аустрије. Децембра 1918. године у Будимпешти, с групом Југословена, повратника из совјетске Русије, најавио је план за оснивање Комунистичке партије. Тако је у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, на Конгресу уједињења у Београду, од 20. до 23. априла 1919. године, основана Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста). Само неколико дана касније Филиповић је мобилисан и одведен на границу с Албанијом.

   На Вуковарском конгресу комуниста (1920) Филиповић је предложио следећа начела у програму партије: борба за Совјетску Републику Југославију; стварање народне војске; развлашћење и подруштвљење производње и трговине; заштита рада; реквизиција зграда и станова; подруштвљење апотека, болница и санаторијума; обавезно школовање омладине оба пола; раздвајње цркве од државе, укидање дугова и ослобођење од пореза. Партија је постала КПЈ, а он секретар Извршног одбора.

На општинским изборима изабран је за председника Београдске општине, али је власт поништила овај избор. Новембра исте године постао је посланик у Уставотворној  скупштини. Власт је покушавала да се избори с побунама сељака и радника у већем делу земље. „Обзнана”, којом је забрањено деловање комуниста, објављена је 29. децембра, а Филиповићев клуб комунистичких посланика одлучио је да ступи у преговоре с влашћу. На седници Уставотворне скупштине, 11. јуна 1921. године, посланици КПЈ напустили су скупштину до доношења Устава. Првог јула нашли су се у затвору Главњачи. Јануара следеће године, десет комунистичких посланика и пет чланова Извршног одбора КПЈ осуђени су на по две године. Филиповић је из пожаревачког затвора изашао септембра 1923. године.
   Јуна 1924. године, у договору са руководством КПЈ, Филиповић се преко Загреба и Аустрије пребацио у Москву, на Пети конгрес Комунистичке интернационале. Ту је изабран за члана Извршног комитета, а говорио је у име КП Југославије, Бугарске, Грчке, Турске и Румуније.
   Са Шестојануарском диктатуром 1929. године, када су похапшени и убијени многи чланови руководства КПЈ, Коминтерна га је следеће године поставила на чело Централног руководства КПЈ са задатком да обезбеди даљи рад партијских организација. У пролеће 1932. године поново се вратио у Москву. Радио је као референт у Међународном аграрном институту, и у појединим органима Коминтерне.

Седмог фебруара 1938. године, у време Стаљинових чистки, ухапшен је и Филип Филиповић. На смрт је осуђен 8. априла и потом погубљен, незнано кад. Сматрало се да је страдао због негодовања приликом Стаљиновог разрачунавања са Григоријем Зиновјевим и Николајем Бухарином. Војни колегијум Врховног суда Совјетског Савеза рехабилитовао је, међу многима невино страдалима, и Филипа Филиповића, 1957. године.

Број: 3515 2019.
Аутор: Н. Мрђеновић