Ја волим ПТТ

НЕОЧЕКИВАНИ РЕП

Женка кита некако је лењо замахнула репом приликом израњања. А на путу јој се нашао Џек. Имао је времена тек толико да руке подигне испред себе у покушају да се некако заштити.

Педесетогодишњи Џек Кејб и његова жена Гал стајали су на палуби бродића укотвљеног на око 80 километара од обале Доминиканске Републике и посматрали китове. Управо је један грбави кит, тежак око 40 тона, искочио из воде, љупко као да се ради о гимнастичару од педесетак килограма.
   У фебруару 2014. године коначно су себи приуштили ово путовање. Иначе, годинама су држали продавницу ронилачке опреме у Солт Лејк Ситију, усред пустиње. Додуше, то им је био успутни посао, да би имали неки изговор да организују роњења по разним местима широм света. Низала су се путовања по Мексику, Белизеу, пливали су са делфинима, ражама, чак и са ајкулама чекићарама. Њихово троје деце практично је одрастало у води. Породични излети најчешће су подразумевали бројање морских звезда уместо уобичајеног седења крај логорске ватре.
   Кад су се деца коначно осамосталила, Џек је почео да организује ронилачки излет у Доминикану. Успео је да сакупи групу од шеснаест људи, углавном пријатеља. Сви су желели да оду тамо где се грбави китови размножавају, пошто су претходно допливали са Арктика. У прилично плиткој води на свет доносе младунце и уче их преживљавању. Сјајна прилика за туристе. Све то знају и власти Доминиканске Републике, па је број бродова који могу да приђу у току сезоне строго ограничен. Тако су Кејбови на дозволу чекали готово три године. И сада су ту, посматрају и једва чекају да се спусте у воду.

Брже-боље су разбудили целу експедицију. Вест да је на видику кит је из кревета избацила и оне који су најтврђе спавали. Прилика коју никако не смеју да пропусте. Облаче ронилачка одела, проверавају опрему, стављају боце са кисеоником. Једно по једно, преко ограде се спуштају у воду.
   А вода тиркизно плава, прозирна. Видљивост одлична. Џек и његова група сате проводе испод површине. Китови су на неколико десетина метара од њих. У почетку, Џек је био прилично нервозан. Није свеједно кад се налазите толико близу грдосије, а у њеном станишту. Ипак, трудили су се да ни на који начин не узнемире животиње.
   Вратили су се на бродић у време ручка. Док су обедовали, схватили су да не причају ни о чему другом до о китовима. И да никоме није до хране, само би да се врате у воду, макар на још неки тренутак. Џек је одлучио да је са озбиљним роњењем доста, али могу мало да роне на дах, са маскама. Да баце још који поглед.
    Ова замисао није се свидела већини групе, па су остали на броду, да се одморе. Њих четворо ипак је решило да уђе у воду. Џек, као предводник групе, Гал, Џенет Блек и њена мајка Бриџит. Било је мало после пет сати по подне и океан је блистао на сунцу. Група је плутала по површини загледајући испод себе. Џек је у једном тренутку дао знак да се окупе. Готово непосредно испод њих видео је женку кита са младунчетом. Прилика која се ретко указује. Џенет је отпливала до бродића да узме подводну камеру, а остали су смислили план.

Неће зарањати дубоко, тек метар-два. Држаће се у раме уз раме. То је уобичајен безбедносни поступак, и обезбеђује да неком случајно не падне на памет да се превише приближи животињи. Овако, сваки ронилац надзире оног до себе. Кад је Џенет коначно стигла са камером, заронили су. Китова нигде.
   Џек је онда показао негде у страну. Неколико десетина метара даље назирало се нешто огромно. Кад су се полако примакли, видели су да је то она женка кита, са младунчетом на леђима. Неколико метара даље пливао је и мужјак у пратњи. Изгледало је као да мајка и беба спавају. Готово су плутали. Пажљиво, да не узбуне мужјака који је очигледно чувао стражу, пришли су пару. Када су се нашли на око пет метара удаљености, узбуђени, разишли су се. Џенет је снимала камером као суманута. У тренутку се нашла на неколико центиметара од китова, а да ни сама није била свесна како. Нагонски је пружила руку. Нежно је додирнула бебу кита. Китови су деловали мирно, као да не обраћају пажњу на госте. Спавали су. Џенет је готово излетела на површину, вичући да је помазила кита. Готово да је испод руке могла да осети да кит жели да се мази. И опет је заронила.
   Како се нашла испод површине, вода се запенушала. Заједно са Кејбовима и Бриџит, некако се нашла изнад китова. Изгледа баш у тренутку кад је мајка кренула да израња, да узму ваздух.
   Њих је на китове нанела струја, кад се покидао онај ронилачки ланац. Нити су то желели, нити су се томе надали. А изгледа да су баш они узнемирили бебу и пробудили мајку.

Женка кита у маневру израњања некако је лењо замахнула репом. А на путу јој се нашао Џек. Имао је времена тек толико да руке подигне испред себе у покушају да се некако заштити. Учинак је био исти као да је то урадио пред теретним возом који се у пуној брзини залетео на њега. Ударац репом дошао је са стране и одбацио га је. Брзо је дошао себи. Тачније, пренуо га је бол. Као да га је неко ножем убо у ногу. Па још да је нож оставио унутра и врти га. Смогао је снаге да погледа наниже. Добро је, нога је и даље била ту.
   У тренутку се уплашио да ју је ударац кита откинуо. Бол је био толики. Ипак, нога је стајала под неким чудним углом. Још један поглед, и схватио је да је малтене окренута наопачке. Јачина ударца репом је бутну кост поломила на пола, као трулу грану. Неподношљив бол, али макар артерија није пресечена. Да се то десило, искрварио би у води за два минута. Ипак, и поред бола, мора да се бори. Замахивао је рукама из све снаге у покушају да изрони на површину. Још метар и ту је. Успео је, нашао се на површини. Урлао је, што од бола, што тражећи помоћ. Недалеко од њега изронила је и Гал. Неповређена. Дохватила је Џека за одело и почела да га вуче ка бродићу. Он је урлао од болова.

За то време, на површини се нашла и Џенет. Видела је да Гал прати мужа ка броду. А њене мајке нигде. Као да је осетила нешто, тек, опет је заронила. Китова већ тада није било нигде, али је видела мајку. Бледа, тонула је. Ударац репа стргао јој је маску. Глава јој је стајала под углом, изгледало је као да је врат поломљен.
  Избезумљена, Џенет је кренула за њом. Ухватила ју је за неку траку на оделу и повукла на површину. Кад су изронили, поред њих је већ био гумени чамац, који су с бродића упутили у помоћ. На њему су се налазили и Џек и Гал. Подигли су и Џенет и Бриџет.
  Кад су коначно ступили на палубу бродића, Џенет је ударила у плач. Била је убеђена да јој је мајка мртва, кит јој је сломио врат. На другом крају, од болова је урлао Џек. Неко је радио-везом поку шавао да дозове помоћ. На сву срећу, у близини је био други брод, на коме се налазио ортопед. Допловио је у помоћ и лекар је уз помоћ гвоздене шипке учврстрио Џекову ногу. Добио је морфијум, да му олакша бол. Управо тада, неко је код Бриџет осетио пулс. Онда је отворила очи. Жива је! Врат је изгледа био читав. Осим неколико изломљених ребара, није имала других повреда. Једино што се ничег није сећала. Кћи јој је објаснила да ју је пољубио кит. И да је једва преживела тај пољубац.
   Бродић је пуном паром пловио ка Доминикани. На обали су их чекала амбулантна возила. Под сиренама су брзо стигли у болницу. Џек је оперисан, стављене су му шипке, да споје кост. Провели су у болници још неколико недеља, тек да се мало опораве, па да могу да их пребаце у САД. После свега никоме од њих није пало на памет да оптужује животиње. Једноставно, сувише су се приближили и женка кита одлучила је да је време да се помери. Несрећан случај, дешава се. А роњење? Наставља се, свакако .