High Tech

ХУМАНОСТ У ЛАНЦИМА

Организација уједињених нација далеко је од најиновативније установе на свету, али ипак воли да врши огледе са новим технологијама: вештачком интелигенцијом, виртуелном стварношћу, а однедавно и са технологијом ланаца блокова дигиталних валута – „блокчејном”.

У октобру прошле године Уницеф је покренуо фонд за примање донација у две криптовалуте – биткоину и итеру, а прва је пристигла од „Итеријума”, организације која је створила итер. Премда криптовалуте имају нестабилну вредност и подложне су преварама, њима је такође веома лако ући у траг те је пословање потпуно видљиво и јавно. Када се све сабере и одузме, оне би једног дана могле да омогуће Организацији уједињених нација да постане финансијски независна од земаља које су њене чланице.
   Фондом за иновације и новим Крипто-фондом, који је његов део, управља канцеларија Уницефа која се бави технолошким пројектима дронова, машинског учења и блокчејна. До сада је прикупио 25 милиона долара, а тај новац користи се за различите пројекте: од дигиталног преписивања лекова и њихове испоруке, до мобилних мрежа. Да би неки пројекат добио новац мора да буде усмерен на тржишта у настајању или у развоју и да послује с технологијом отвореног кôда која је доступна свима. 

                         Бирократија на делу

    С друге стране, нема ограничења у области пословања, нити пројекат мора да обезбеди неко заједничко добро. Како технологија блокчејна испуњава све те захтеве, Фонд за иновације почео је да усмерава део улагања у криптовалуте. Посебно је згодно то што се донације из Крипто-фонда не претварају у обичне, државне валуте (такозване fiat валуте), већ се прослеђују примаоцима у истој криптовалути у којој су примљене. То обавезује примаоце да се упознају с технологијом блокчејна и оспособе да такве донације приме.
    Дигитализовање финансија могло би прилично да промени начин на који раде фондови Уницефа. Уницеф има годишњи буџет од седам милијарди долара. Пошто је Уницеф велика међународна организација са много бирократских нивоа, свака донација и пренос новца мора да прође неколико корака. Због тога могу да протекну и месеци пре него што неки пренос прође сва потребна овлашћења и прикупи све потребне дозволе. С обзиром на велики обим преноса свако повећање делотворности и разумљивости пословања могло би битно да побољша рад организације. Дигиталне валуте засноване на технологији блокчејна у великој мери би олакшале тај поступак пошто би преноси могли да се изврше за свега неколико минута, а све потребне провере још много брже.
   Могућност коришћења криптовалута у пословању Уједињених нација за сада је малена, будућност у којој би та организација пословала искључиво у дигиталним валутама није на видику, а Крипто-фонд Уницефа не претвара дигитални новац у обичне валуте. То значи да би у будућности примаоци могли да буду и запослени који би плату добијали у криптовалутама.

Није крипто све што сија

   Вредност криптовалута може драстично да се мења: на пример, донација коју је „Итеријум” приложио у фонд у октобру износила је 100 ЕТH, што је у том тренутку вредело око 18.000 долара. У тренутку писања овог текста иста сума итера вреди отприлике 21.100 долара. Иако Уницеф не врши замену крипто средстава из фонда за фијат валуте, то не мора нужно да буде решење за променљив курс биткоина и итера, нити за друге тешкоће које прате ту технологију. Предузећа могу да користе криптовалуте, али већина њих рачуне и даље мора да плаћа у валутама сопствене државе. Постоје и ризици од хаковања и превара, као и нестабилност курса која може да отежа надлежним органима држава да тачно утврде колико је новца примљено, што би изазвало забринутост због прања новца. С друге стране, криптофонд Уницефа може да се посматра и као пробни балон: омогућава руководиоцима да уче о препрекама на које наилазе и осмисле најбоље начине за њихово превазилажење, што би на крају могло да доведе до увођења криптовалута у читавом систему Организације Уједињених нација.
    Постоји још један важан чинилац који криптовалуте чини оним што јесу – политичка позадина. Од државних валута разликује их њихова децентрализована природа, што је највидљивије на примеру „Фејсбукове” либре. Иако ова огледна валута још није покренута, већ се назире моћ разорне снаге децентрализованих валута. Због тога се либра суочила са гневом не само партнера, „Пејпала”, „Визе” и „Мастеркарда”, већ и свих држава које су имале прилику да се одреде према овом пројекту. То је последица повезаности валуте са заједницом која постоји независно од ње саме. На неки начин, корисници „Фејсбука” су за либру оно што су грађани неке земље за њену валуту, а нико не жели да група појединаца произведе нову валуту која би била супарник државних валута и тиме нарушила монопол државе на плаћање и убирање пореза.
   Та тешкоћа може да постане посебно велика у случају међународне организације као што су Уједињене нације. Упркос томе што је установа коју чине бројне земље чланице, до сада је била приморана да користи државне валуте. У прошлости је било предлога за увођење „међународне” валуте која би била подржана резервама у државним валутама, али у том смислу никада ништа није учињено. Криптовалута која не била повезана ни са једном државном банком могла би да буде начин на који Уједињене нације више не би морале да се ослањају на валуте појединих земаља, услед чега би стекле нови степен независности, а можда и више међународних овлашћења и утицаја.
    Засад од свега тога постоји само фонд који ће сигурно бити искоришћен у човекољубиве сврхе, те ће у сваком случају бити један од најплеменитијих примера коришћења криптовалута. Још је рано размишљати о томе да ли је коришћење криптовалута пут ка новој економској и политичкој будућности света или је само пука маштарија о томе да ће, захваљујући децентрализованим валутама, неки нови, хумани људи у будућности добити прилику да одређују пут којим ће човечанство ићи.