Живот пише драме

ГРАБЉИВИЦА ИЗ ПОТОКА

Борба жене и крокодила трајала је сат и по. Иако уморна и повређена, успела је да се отргне из његових чељусти и приближи обали.

На плантажи палминог уља у индонежанској провинцији Западни Калимантан дан је почео као и сваки други. Топло јулско сунце помало је отежавало посао радницима, али навикли су да се сналазе и у непријатнијим условима. Није им сметало ни кад би из густог растиња извирила понека животиња. Ипак је њима то природно станиште. Знали су да понекад унаоколо вребају опасније грабљивице, али углавном су научили како да побегну на сигурно пре него што се нађу очи у очи с њима.
    Тридесетосмогодишња Фалмира де Хесус већ дуже време је радила на плантажи. Никаква озбиљнија незгода није јој се десила на пољу све до 27. јула ове године. Само захваљујући невероватној снази воље успела је да спасе живу главу у наизглед безизлазним околностима.
   Кренула је по воду до оближњег потока. Површина је била прекривена биљкама, те није знала шта се дешава испод. Чим се сагнула да напуни посуду, из мутне воде је изронио огромни крокодил. Пре него што је успела ишта да уради, осетила је како јој се зуби заривају у ногу.
    Крокодил је намирисао плен, зграбио га и почео да вуче у поток.

Фалмира је у већ следећем тренутку била заробљена испод водене површине. Батргала се колико је могла, али грабљивица је била снажнија. Срећом, поток није био дубок. Изборила се с крокодилом тек толико да успе да изрони и удахне ваздух. Ипак, његове чељусти нису попуштале. И даље ју је стезао, покушавајући да је одвуче даље од обале. Чинило се као да се поиграва с пленом пре него што ће га докрајчити.
   Престрашена и у боловима, Фалмира је викала из свег гласа, надајући се да ће је чути неко с плантаже. Неколико радника стигло је чим су зачули да је у невољи, али нико није био довољно храбар да уђе у воду. Једино им је пало на памет да јој приближе дебелу грану за коју би могла да се ухвати док је извлаче. Покушај је био неуспешан. Фалмира није могла да се макне.
  Како је време пролазило, тако су се смањивали изгледи да ће жена преживети. У међувремену се око потока сјатило још људи. Њихова вика и ударање штаповима по води нису били ни од какве помоћи. Крокодила ништа није застрашило. И даље се нико није одважио да му се приближи.

Жена је била заробљена готово 90 минута. После ропца који је трајао као вечност, искористила је тренутак чим је осетила да попушта стисак чељусти. Упркос озбиљним повредама смогла је снаге да се ослободи. Помогли су јој спасиоци, који су у међувремену обавештени шта се дешава, и извукли је пре него што је животиња добила прилику да је поново зграби.
    Тек кад се нашла на сувом, схватила је у каквом јој је стању нога – а крокодил ју је угризао и за руку. Болови су били све јачи. Кад су је одвели у болницу, Фалмира је била у шоку. Објаснила је лекарима да и даље осећа како је нешто гризе. Дуго није могла да избрише из свести слику немилосрдне животиње.
   Уследио је дуг опоравак. Лекари су водили рачуна о томе да се ране не заразе. Осим њих, највећа подршка била јој је породица, као и спасиоци који су јој притекли у помоћ. Извештаји о Фалмириној јуначкој борби били су добра прилика да се упути упозорење радницима на плантажама да буду обазривији.

Индонежански архипелаг богат је крокодилима: тамо их обитава чак 14 врста. Многи од њих су велики примерци, опасни како за друге животиње, тако и за људе. Заговорници очувања животне околине упозоравају да крокодили све чешће иду даље на копно јер њихово природно окружење у приобаљу човек уништава за своје потребе, а услед прекомерног риболова имају све мање хране на коју су навикли.
   Стога се сваке године бележи већи број напада на људе. Фалмира је један од ретких срећника који су се извукли и опоравили. Житељи забаченијих насеља нису свесни опасности, па слободно пливају у рекама и потоцима и пецају без икакве заштите.