Банка снова

ШТА САЊАМ, А ШТА МИ СЕ ДОГАЂА

Амерички психолог и социолог направио је на интернету базу података са више од 22.000 извештаја о сновима како би помогао будућа истраживања

Током година Џорџ Вилијам Домхоф, професор на Калифорнијском универзитету, навикао је да га људи обасипају питањима чим им каже чиме се бави. Испитивању спавања и снова посветио је највећи део каријере, па и поред тога свестан је да пролазне и краткотрајне слике које тада настају не могу увек јасно да се протумаче. Чак и највећи стручњаци сусрећу се са ограничењима. Домхоф је овој теми посветио неколико књига, али одувек му је била жеља да створи нешто што би се могло назвати „библиотеком снова”, место где би људи могли да читају искуства других спавача и тако, можда, нађу одговоре и на неке од својих снова.
   Искуство и драгоцени материјал који је сакупио радећи као психолог и социолог омогућили су Домхофу да створи онлајн „банку снова” са више од 22.000 извештаја људи најразличитијих узраста и друштвеног положаја. Архиви може да приступи сваки корисник интернета, а оно што је још важније, она пружа другим психолозима могућност да богатство података искористе за нова истраживања.

   Домхоф је учествовао у испитивањима у лабораторијским условима када је од спавача тражено да, одмах након буђења, испричају шта су сањали. Али увидео је да се јавља тешкоћа – неки од испитаника стидели су се да испричају све појединости, нарочито ако су у питању били љубавни снови. Понекад су додавали измишљене догодовштине и украшавали приче да би звучале занимљивије. Шта у тим случајевима остаје истраживачу да учини?

Рани радови

   Џорџ Домхоф је одлучио да сакупља снове које су људи записивали за себе, из само њима знаних разлога. Како нису имали потребе да било шта крију од себе самих, њихови извештаји су и најверније описани доживљаји онога што им се дешавало док су спавали. Тако је, рецимо, цео одељак посвећен удовцу који забележио 143 сна о преминулој супрузи. Пре него што је остао без ње, снови га ни најмање нису занимали. Тек као удовац почео је да бележи разговоре које је водио са њом док је спавао, што му је помогло да лакше преболи велики губитак. Сваки сусрет описан је искрено, без додавања или улепшавања, баш онако како један истраживач само може да пожели.
   У бази се налази чак 4.352 сна извесне Изи, жене која их је записивала искључиво из сопственог занимања, без намере да једног дана постану значајан материјал за стручњаке. Ту су и белешке других психолога, ратних ветерана, затвореника, студената, средњошколаца, слепих људи. Најмлађи сневач имао је свега седам година, а најстарији 74.
   Онлајн банку Домхоф је направио на предлог бившег студента, а први снови који су се у њој нашли јесу белешке које је прикупио његов ментор, амерички психолог Калвин С. Хол (1909–1985). Холови рани радови заснивали су се на тумачењу снова који су записивали студенти не наводећи своје име. Затим је истраживачко поље проширио на различите старосне групе и нације. Током дугогодишњих проучавања утврдио је обрасце који показују да људи широм света углавном сањају сличне ствари, уз одређене културолошке разлике. Његов рад наставио је Домхоф, пре свега да би и осталим стручњацима пружио довољно корисних примера како би наставили истраживања на овом пољу.
   Смрт вољене особе, моћ летења, климање и испадање зуба, различите ризичне околности, појављивање у јавности у неприкладној одећи, или без ње, пропадање кроз празан простор само су неки од многобројних примера који се могу прочитати на интернет сајту www.dreambank.net. Осећања која људи у сновима најчешће проживљавају јесу страх, бол, туга, љутња, збуњеност, срамота, радост и срећа. Ноћне море и лоша осећања имају превагу над оним добрим. Такође, показало се да је проценат сексуалних снова много мањи него што се иначе мисли.

Опасни ванземаљци

   Овако је, на пример, Барб Сандерс, једна од многих који су са Домхофом поделили приватне белешке, описала један застрашујући сусрет са ванземаљцима, наравно, у сну:
   „Седим за округлим столом са још неколико људи. Надгледају нас ванземаљска бића, налик на гмизавце. Хране нас да бисмо се угојили, како би касније могли да нас поједу. Када сам то схватила, одбијам да једем и прослеђујем храну следећој особи за столом. Осећам ужасан страх јер знам да ћу у једном тренутку морати да им се супротставим и да ће ме вероватно убити.”
   Дечак познат само као „ученик средње школе” имао је искуство летења у сну:
  „Било је много просторија у главној згради, огромној, сличној Версају, само сто пута већој. Имао сам пар крила и почео сам да летим по једној библиотеци. Свуда около биле су невероватне покретне жичане конструкције скулптора Александера Колдера. Место је било огромно. Где год да сам се окренуо било је још просторија, ходника и степеница – библиотека, малих соба, кухиња, базена. У једном тренутку сам морао да купим ципеле или тако нешто. Онда сам се пробудио.”
   Понекад се у сновима појављују глумци, певачи и друге познате личности. Тако је удовац који је бележио снове о преминулој супрузи једном приликом забележио:
   „Жена и Џери Сајнфелд (глумац и комичар) одједном су ме напустили док смо били на излету. Нисам знао шта да радим сам, било ми је досадно и био сам много љут и на њу и на Џерија што су ме оставили.”
   Људи који су временом сазнали за постојање „банке снова” радо су поделили своја искуства на интернету. Предност је што то могу да ураде без остављања приватних података. Домхоф сматра је развој технологије управо оно што ће помоћи да ова база података постане још богатија. И није усамљен у том мишљењу. Хантер Ли Соик, некадашњи креативни директор „слободњак”, 2014. године сакупио је новац за апликацију „Сенка” на којој људи могу да остављају звучне или текстуалне записе снова. Његова намера је да развије највећу базу података ове врсте на свету.
   А ни Домхоф не одустаје од истраживачког рада. Уверен да ни за један сан не може да се каже да је бесмислен, те да у сваком лежи неко скривено значење:
   „Ако неко снева да је ујаку Френку позлило или да је Ненси ошамарила Бети, то није случајност. На нама је да иза ових слика откријемо смисао.”
   Занимљиво је да се овај озбиљан стручњак ретко сећа својих снова .

Број: 3530 2019.
Аутор: С. Лазић
Илустратор: Драган Максимовић