Живот пише драме

ПОПЛАВА РАДИ ЗАБАВЕ

Међу онима који су покушавали да ојачају насип и зауставе набујалу реку био је и мештанин Џејмс Скот. Мисисипи је и поред тога преплавио земљиште, а Скот се нашао на мети полиције због сумњивих изјава.
Током летњих месеци 1993. године, у већем делу Сједињених Америчких Држава обилна киша падала је данима. Многе државе нису биле припремљене за поплаве које су уследиле. Град Квинси у Илиноису није био изузетак. Ниво Мисисипија свакодневно је растао и до средине јуна постојала је озбиљна опасност да река преплави насип и уништи све пред собом. Савесни мештани су се зато окупили на време да би спречили катастрофу. Више стотина добровољаца, заједно с хитним службама, неуморно је постављало вреће с песком на насип како би га додатно ојачали.
    Деловало је да су урадили добар посао и да су бар неко време сигурни. Њихове наде потонуле су 16. јуна када се побеснела бујица пробила кроз барикаду и поплавила околно земљиште. Да невоља буде већа, вода је стигла до бензинске пумпе где је, услед начињене штете, избио пожар који је изазвао велику експлозију.
    На дан када је насип попустио, мештанин Џејмс Скот био је један од добровољаца који су постављали вреће с песком. Када су, након поплаве, новинари дошли да известе о догађају, случајно су налетели на Скота и замолили га да да изјаву.
    Радо је пристао на интервју и испричао како је провео јутро постављајући вреће с песком када је приметио слабу тачку на насипу и покушао да је ојача. Након тога је отишао накратко на пиће да би се одморио, а када се вратио, сазнао је да је насип пробијен.
    Скотова изјава локалним властима одмах се учинила сумњивом. Младић је одраније био познат због разних преступа, па им је и овог пута нешто у његовом гласу и ставу деловало неискрено. Полицајци који су на телевизији гледали интервју нису могли да не примете да је Скотова одећа деловала превише чисто за посао који је тврдио да је обављао тог дана, а није носио ни обавезни прслук за спасавање као остали добровољци који су радили на насипу. То је било довољно да се усредсреде на њега као главног осумњиченог.

Џејмс Скот је одрастао у Квинсију и током година је стекао углед једног од локалних „лоших момака”. Његова мајка је говорила да је у детињству био као и сваки други срећан и безбрижан дечак. Међутим, како је одрастао, почео је да упада у невоље. До раних двадесетих година починио је низ прекршаја због којих је више пута завршавао иза решетака. Омиљена занимација била му је да изазива пожар. Осамдесетих година био је оптужен за паљење основне школе, гараже и неколико других зграда. Пошто је пуштен из затвора, упознао је своју будућу супругу Сузи, оженио се и добио посао у ресторану. То што се, наизглед, смирио, није га спречило да повремено живи разуздано и настави да прави мање преступе.
    Због свега овога не чуди што је Скот привукао пажњу полиције након поплаве. Када су га привели и одвели на испитивање, Скот је испричао исту причу као и новинарима – био је у близини насипа да би помогао својој заједници. Истражитељи су га притискали питањима све док није признао да је можда преместио неколико врећа с песком с једног места на друго, тамо где му се учинило да ће насип попустити, па је могуће да је то изазвало штету.
    Полицији ово објашњење није било убедљиво. Били су сигурни да је осумњичени много тога прећутао. Да би што пре открили истину, истражитељи су почели да разговарају са Скотовим пријатељима. Ништа значајно нису сазнали све до сусрета с извесним Џоом Флексом. Џо, који је у то време био у кућном притвору, тврдио је да су непосредно пре поплаве Скот и он заједно пили. Скот се очигледно сувише добро проводио јер је у једном тренутку рекао да ће да пробије насип да би могао да настави да се забавља.
    Џоу у првом тренутку није било јасно зашто би урадио нешто тако сулудо. Скот му је све појаснио. Његова жена Сузи радила је као конобарица с друге стране реке, па ако пробије насип и поплави мост она неће моћи да се врати кући те вечери, што значи да ће он моћи да настави да пије до миле воље.
Изјава пријатеља била је довољна да полиција ухапси Џејмса Скота и оптужи га за намерно изазивање катастрофе. Суђење је почело у новембру 1994. године. Тужилаштво је имало само посредне доказе о његовој кривици, али сведочење Џоа Флекса оставило је довољно снажан утисак на пороту. Људи су били згрожени самом помишљу да је неко спреман да изазове несрећу само да би могао да банчи целу ноћ.
    Причу да је Скот намерно направио рупу у насипу покушала је да оспори одбрана. Два независна стручњака за земљиште сведочили су да је насип био у таквом стању да је било предодређено да попусти и без нечије помоћи. Колико год да су се трудили да увере присутне у Скотову невиност, браниоцима то на крају није пошло за руком. После само четири сата већања, поротници су одлучили да је осумњичени крив и да му следује затворска казна од 10 година до доживотног затвора.
    Неки су се бунили да је казна престрога, и да је осуђен само због криминалне прошлости, док су други били срећни што је правда задовољена. Скот је остао при томе да је невин. Прву прилику за пуштање на условну слободу добиће 2026. године.