Пишите нам, пишите

ДОЂО

Кад ти дође да викнеш

ти потрчи,

ти пожури,

планински поток сустигни,

разговарај, надјачај жубор,

умиј лице, благослови воду,

напиј се и све нечистоће оду.

 

Кад ти дође да пукнеш,

ти лопту шутни да се високо вине

и све размине;

само небо изнад тебе тајне зна,

не думај, не мозгај,облаци долазе

и твоје мисли брижне односе.

 

Кaд ти дође да плачеш,

можеш призвати кишу,

а кишобрана у твојој торби немаш,

однеће те време и завући у прошлост,

не поклањај садашњост,

сутра је нови дан и сунце ће лепше сјати;

и кад ти дође шта не треба,

ти буди изнад свега;

нека звезда у души твојој сја,

на лицу твом осмех је водиља.

 

И кад ти дође овај-онај,

не очајавај и не зезај,

рука руци стисак пружа

да те никад брига не заузда,

да те мисли мање море,

ту се речи више зборе.

 

И кад ти дође живот овај такав-какав,

воли више, љубав пружи,

у загрљају се одужи, па ће

мање да те боли стварност ова,

бићеш јачи, бићеш бољи.

 

И кад ти дође... бићеш спреман

да се рвеш, да се бориш,

да се не даш, хоћу-нећу,

ствар у своје руке узми,

баци коцку и победи.

Бехка Хашимбеговић