Живот пише драме

ПЛЕМЕНИТИ ОСВЕТНИК

После напада женке медведа који је једва преживео, Хју Глас је остављен да умре сам у дивљини. Жеља за осветом дала му је снаге да пређе више од 300 километара и пронађе оне који су га напустили.

Велики број искусних ловаца одазвао се на оглас објављен 1822. године. Генерал Вилијам Хенри Ешли желео је да окупи око стотину трапера и прошири веома уносан посао трговине крзном. Јунак ове приче, трапер и извиђач Хју Глас, придружио се групи годину дана касније. Остало је мало података о његовим ранијим пустоловинама, али судећи по гласинама, већ је научио шта значи борба за опстанак.
  Причало се да су га 1816. године отели гусари у близини Тексаса и да је био приморан да им се придружи. Успео је да побегне тек после две године. Касније је, како су неки пренели, пао у руке преријских Индијанаца с којима је живео неколико година. Ништа од тога, међутим, није могло да се мери с невољом која га је задесила када се прикључио генералу Ешлију.
    Група се спустила до реке Мисури где су намеравали да тргују крзном с тамошњим индијанским племенима. Ловци су знали да се излажу великој опасности и да Индијанци из племена Арикара могу да их нападну у сваком тренутку. Управо то се и десило. У сукобу је страдало петнаесторо Ешлијевих људи. Глас је рањен у ногу, али имао је довољно снаге да с остатком групе побегне низводно, у нади да ће наћи помоћ.

Ловцима је на уму једино било како да се сакрију од разјарених староседелаца. Никоме није пало на памет да у дивљини Јужне Дакоте вребају животиње које су умеле да буду много опасније од људи, посебно ако се осете угрожено. Ешлијева група успела је да стигне до утврђења Кајова коју су трговци користили као одмориште. Прегруписали су се и наставили пут. Хју Глас је са још неколико ловаца кренуо ка реци Јелоустоун. Одвојио се од остатка групе случајно, док је пратио траг дивљачи.
   Уместо плена који је желео да убије да би групи обезбедио храну, пред њим се појавила женка гризлија с два младунца. Вођена нагоном да их заштити, скочила је на Гласа пре него што је успео да извади оружје. Неколико пута га је бацила на тло као крпену лутку. Канџе су се заривале у његово месо. Тела одраног и изгриженог скоро до костију, Глас једва да је имао снаге да пружи било какав отпор. Ипак је успео да извуче нож и забоде га у звер. Ловци су чули његове крике и успели да убију женку која је, и поред задобијене повреде, била спремна да се поново баци на њега.
   Призор полусвесног човека био је језив. Због обилног крварења чинило се да му је цело тело жива рана. Једна нога била је му је поломљена. Тешко дисање и повремени покрети очима били су једини знак да се још није предао. Ловци су знали да неће дуго издржати. Из чисте самилости, одлучили су да изаберу два добровољца који ће да остану с њим док не умре. Пријавили су се Џон Фицџералд и Џим Бриџер. Веровали су да ће да га сахране до краја дана и придруже се остатку групе.

Глас, међутим, није одустајао. После пет дана чекања, Фицџералд и Бриџер изгубили су стрпљење. Постојала је могућност да их Индијанци поново нападну и знали су да губе време поред човека који више није могао да помогне ни себи ни њима. Не само да су га напустили, већ су му узели и пушку, нож, секиру и све остале алатке и залихе које је понео са собом. Сложили су се да опрема није потребна некоме ко је на прагу смрти. Оставили су му само крзно којим је био покривен.
  Када се коначно освестио, Глас је схватио да је остављен на милост и немилост дивљини, и то на непријатељској територији. Због поломљене ноге није могао одмах да устане. Довукао се некако до реке где је преживљавао на води, корењу биљака и бобицама. Жеља за осветом била је јача од агоније кроз коју је пролазио.

Филмска правда

По невероватној причи о опстанку Хјуа Гласа 2015. године снимљен је играни филм „Повратник”, у коме главну улогу тумачи Леонардо ди Каприо. Сценарио је дорађен тако да је на крају правда задовољена.
   У екранизованој верзији Глас и Фицџералд сукобљавају се на обали реке. Главни јунак успева да савлада противника, али се у последњем тренутку предомишља и предаје га поглавици племена Арикара да му пресуди.
   Филм „Човек у дивљини” (1971) донекле је заснован на биографији Хјуа Гласа, а детаљи догађаја по коме је постао славан описани су и у роману „Господар гризли” (1954) Фредерика Манфреда. Глас је опеван и у песми Џона Најхарда из 1915. године.

    Када је коначно стао на ноге, упутио се ка кампу где је знао да ће се суочити с Фицџералдом и Бриџером. Успут се хранио животињским лешевима и инсектима. Довољно је ојачао да направи сплав и спусти се низводно. До утврђења где су били Ешли и остали ловци стигао је после шест недеља. Прешао је око 320 километара. Најпре се сучелио с Бриџером. Прича каже да је опростио младићу јер је показао искрено покајање. Глас је знао да га је Фицџералд натерао да га оставе. Зато је сав бес усмерио на главног издајника.

Сазнао је да се Фицџералд прикључио војсци у Небраски, као и да је убио војника САД и да ће вероватно бити осуђен на смртну казну. Зато је и њему опростио, верујући да ће други џелати обавити оно што је он желео. Али, то се није десило. Фицџералд је помилован, а на наговор капетана, у знак захвалности вратио је Гласу пушку коју му је украо док је био израњављен и у несвести. И поред тога, Глас се заклео да ће настави да га прогони ако икад буде напустио војску. Нажалост, обећање није успео да испуни. Наставио је каријеру ловца и водича, све до 1833. године, када је пао у руке бораца из племена Арикара. За разлику од медведа, њихов напад није успео да преживи.