Зашто се каже...

ПЕТАК

Од богиње љубави до женског Петка

Једини дан који је у планетарној седмици назван по женском божанству, то јест чији је заштитник једна богиња јесте петак – „дан Афродите/Венере/Фриге”. Стари Грци првобитно су га звали кешега hēméra Aphrodìtes, а Римљани dies Veneris или Veneris dies. Из латинског се овај назив проширио у све романске језике (осим португалског), па је тако настало француско vendredi, италијанско venerdì, шпанско viernes, румунско víneri итд. Код Германа се богиња љубави и лепоте звала Фрига (у старонордијском Frigg), па отуда енглеско Friday, немачко Freitag, шведско, данско и норвешко fredag, холандско vrijdag.
    У словенским језицима петак је „пети (после недеље) дан седмице”. Сви словенски називи петка изведени су од редног броја *рętьjъ – „пети”, помоћу суфикса *-ьkъ (старословенско ПѨТЬКЪ, српско и хрватско петак, македонско петок, бугарско петък, словеначко petek, пољско piątek, чешко pátek, словачко piatok, горњолужичко рјаtk, доњолужичко рětk, руско пятница, белоруско пятнiцa, украјинско п’ятниця.
   Бројчани називи петка јављају се још у савременим балтским језицима, у којима је петак „пети дан седмице”: литавско penktādienis (penktā – „пети” + dienà – „дан”) и летонско piektdiena; као и у португалском, где је он „шести дан седмице”. Португалски назив sexta-feira потиче од латинског.

Петак је један од оних дана који имају посебан значај у хришћанској религији, па се то одразило и на његово именовање у појединим језицима. Тако је у грчком петак „дан припреме”, а његов назив paraskeuē (дословно: „припрема”), изведен од глагола paraskeuázō – „припремам”, првобитно је имао значење „дан припреме уочи празника”. Тај празник најчешће је био сабат, који су први хришћани, у складу са старозаветним учењем, поштовали као последњи дан седмице, дан одмора. И у јерменском језику назив петка има значење „припрема (сабата)”.
    Према хришћанској традицији, петак је дан када се пости у знак сећања на Христове муке, па отуда и његово значење „дан поста” у ирском, шкотском, исландском, (изумрлом) полапском језику. И у веровањима словенских народа петак је дан строгог поста и уздржавања, нарочито од женских послова: предења, ткања, шивења, прања рубља, купања и слично. У народном календару посебно се поштује Вeлики петак, који је време свеопште жалости поводом Исусове смрти. Веровало се да тада са људима тугује и цела природа, а птице не певају. Са стоке су скидане меденице, живина је затварана да не би била бучна, а мајке су тог дана забрањивале деци да се играју напољу и дижу буку.
    У години има више петака с посебним називима, који се обележавају обичајима или забранама: бели петак – „кад се не ради да град не би тукао усеве”, водени петак – „који се празнује због поплаве”, источни петак – „кад се одлази на изворе” (једно од значења речи исток јеcтe „извор”), биљани петак – „петак пред Ђурђевдан, кад се бере лековито биље”.

У ствари, скоро сваки петак у години сматран је за опасан дан, па су се људи строго придржавали свих забрана и препорука. То су радили ради здравља, из захвалности за избављење од болести или из страха од казне. Cматрали су га и несрећним даном, те нису започињали никакве важне послове, верујући да је „петак – слаб почетак”. Отуда вероватно и израз црни петак за несрећан дан, кад се догоди каква несрећа, па се често каже: „Доћи ће и њему црни петак”.
    Да је петак „женски” дан, показује нам и именица женског рода петка, коју Вук бележи у Српском рјечнику поред именице мушког рода петак. О томе посредно сведочи и израз женски Петко, који се употребљава да означи немужевног мушкарца.
    У иранским језицима петак је „дан окупљања”. Тај назив позајмљен је из арапског и тесно је повезан с исламом, пошто је код муслимана петак најважнији дан у недељи. Тога дана у подне сви одрасли мушкарци окупљају се у џамијама на заједничкој молитви ■