Парфеми за сва времена

ДВАНАЕСТ МИРИСНИХ ТАЧАКА

Леп парфем увек је био цењен, а прави мајстори заната знали су да на телу постоји дванаест тачака где се парфем ставља да би развио најлепши и најдуготрајнији мирис.

Имамо два oкa. Ако наизменично гледамо једним, па онда другим, видећемо да је слика мало другачија, мало померена. То нам омогућава да видимо три димензије и да одредимо удаљеност предмета који гледамо.
   Имамо и два ува – стерео слух. Мала разлика у времену потребном звуку да дође до једног и другог ува омогућава нам да одредимо из којег правца долази тај звук.
   Имамо и један нос, али са две ноздрве. Шта ће нам две ноздрве? Зар не би било једноставније да имамо једну рупу насред лица? Можда звучи ружно, али да смо такви одувек, то би нам било нормално и лепо.
   Само, у том случају осетили бисмо мање мириса. Када дишемо на нос, ваздух увек брже пролази кроз једну ноздрву, а спорије кроз другу. И то се мења у току дана на сваких неколико сати. Извесно време боље дишемо левом ноздрвом, па онда десном. Ваздух улази у носну шупљину у којој су пријемници мириса, ћелије за које се вежу молекули мириса. Неки мириси вежу се брже а неки спорије, па нам она ноздрва која у том тренутку успорава ваздух омогућава да препознамо и те мирисе за које је потребно више времена. Тако препознајемо много више различитих мириса него да имамо само један отвор насред лица.

Чари мириса

   Добро, две ноздрве нам служе да препознамо више мириса, али зашто онда немамо две рупе насред лица? Шта ће нам та кука звана нос? Ниједна друга животиња је нема, па чак ни наши најближи рођаци шимпанзе и гориле – они имају управо то, два отвора насред лица. Али ми смо једина животиња која хода усправно, на две ноге. И када пада киша, капи би нам упадале право у ноздрве. Треба нам кишобран за ноздрве – а то је нос. Неко има велики, као породични кишобран, а неко мали, али увек служи истом – да штити чуло мириса од кише. А може да буде и украс на лицу. Зашто да не, песници су га опевали, Пинокију је растао кад лаже, а Сирано је ишао на двобој због њега.
   У сваком случају, чуло мириса веома је важно за преживљавање. Омогућава нам да осетимо опасност од покварене хране, на пример, или од гаса. Такође је уско везано за осећања и сећања. Ако смо неке лепе тренутке провели уз мирис руже, увек ћемо их се сетити касније у животу кад помиришемо тај цвет.
   Чак 80 одсто укуса долази од мириса јела. Наш језик може да осети само четири основна укуса – слатко, кисело, горко и слано. Све остало долази од мириса хране. Зато нам храна нема укус када смо прехлађени и нос је зачепљен. Исто тако, ако прођемо поред ресторана чија кухиња лепо мирише, одмах огладнимо. А ако превише солимо храну, то вероватно значи да нам нешто није у реду са чулом мириса па покушавамо да појачамо укус.
   Мириси су некада служили и да се умилостиве Богови.
   И као лек за многе болести.
   А сви добро знамо да мириси служе и за привлачење партнера.
   Одувек смо покушавали да мешањем разних етеричних уља добијемо што пријатнији мирис. Прављење парфема мешањем уља и разних других испарљивих мириса, понекад цветних, често оних од лимуна и поморанџе, понекад и зачина, смола или маховина, стари је занат.
   Леп парфем увек је био цењен, а прави мајстори заната знали су да на телу постоји дванаест тачака где се парфем ставља да би развио најлепши и најдуготрајнији мирис. На слепочнице, иза ушију, с обе стране врата, с унутрашње стране лактова, са унутрашње стране ручног зглоба и са унутрашње стране колена. На сва она места на којима можемо да осетимо пулс. Ту су вене и артерије најближе површини коже тако да су та места, чак и када је хладно, најзагрејанија, а парфем најлакше испарава загревањем.
   Парфем и наша љубав према лепим мирисима заслужни су за стварање нове науке – хемије.

Мајка хемије

   Први познати мајстор мирисног заната, први хемичар, мајка хемије, живела је пре 3.200 година у Вавилону, у Месопотамији. Звала се Тапути.
   Хиљаду и двеста година пре наше ере Вавилоном је владао краљ Адад Шума Ушур, тридесет други краљ моћног Вавилона и трећи из династије Касита. У историји је остао познат по веома увредљивом писму које је послао асирском краљу Ашур Нирарију Трећем. Нађени су делови тог писма у којем он свог противника назива пијанцем, лудаком и лоповом.
   Краљ је имао свог „ашипуа”, белог чаробњака и лекара чији је задатак био да, када се краљ разболи, предвиди да ли ће да преживи или не. Такође, на основу знакова болести, ашипу је одређивао који Бог је послао болест и, према томе, кога треба умилостивити да краљ оздрави.
   Богови су могли да се умилостиве и лепим мирисима, а и краљеви су волели да лепо миришу својим поданицима и тиме још више истакну свој врховни положај. Зато је посао краљевског мајстора мириса био веома цењен и добро плаћен.
   На једној глиненој плочици из тог доба, исписаној клинастим писмом, спомиње се Тапути као главна краљевска парфимерка. Уз њено име додаје се и реч Билатекалем, што значи да је била надзорник краљевске парфимерије и глава свог домаћинства. И то је све што знамо о њој. Вероватно је живела за време краља Адад Шума Ушура, а можда и за време његовог претходника или наследника. Али то није важно. Историја памти оне који су урадили нешто за човечанство, а не оне који су се родили на положају а нису урадили ништа посебно.
    Прављење парфема није само мешање разних мириса док не добијемо нешто што нам се свиђа. Потребно је добро познавање хемије и технолошких поступака које је Тапути савршено савладала и зато се сматра првим хемичарем и мајком те науке. Такође, Тапути је направила прву дестилерију забележену у повести.

                                                     Важно је сунце

   На глиненој плочици остао је и рецепт за Тапутин парфем. Гласи овако:
   „Када припремате мелем од цвећа, уља и иђирота, прво проверите да ли су цвет и зелени делови иђирота добри и онда поставите дестилерију. Узмите питку воду и напуните глинену посуду. Загрејте табилу и ставите је посуду. Додајте пола литре хамимуа, пола литре јарутуа и пола литре добре, филтриране мирте. Радите увече, загрејте и оставите преко ноћи. У зору, када сунце излази, процедите ову смесу кроз чисту крпу у глинену посуду. Одстраните остатак.
   Додајте литру и по чистог циперуса. Додајте још литру и по мирте и литру изгњеченог и процеђеног иђирота. Двадесет литара ове текућине која је остала преко ноћи измешајте са мирисима... један и по чисти гулу (вероватно ружа)... две чаше... две мале чаше... прочистите... канакту (вероватно смола) кроз сито... процедите уље у глинену посуду.
   Протрљајте и испитајте смесу. Уклоните лоше делове. Филтрирајте текућину и... литра и по... баците... додајте балзам. Запалите ватру. Када се раствор загреје додајте уље. Промешајте. Када се све раствори, појачајте ватру. Покријте посуду. Охладите водом. Када сунце изађе припремите посуду за уље, раствор и мирисе. Пустите да ватра сама замре.
   Када сунце изађе а смеса се и даље раствара, покријте посуду и охладите. Припремите бочице за уље иђирота. Ставите тканину на врх бочице и процедите уље. Одбаците талог из дестилата.
   Ово је припрема мелема од цвећа, уља и иђирота за краља од Тапути Билатекалем.

Двадесетог Мухур-иланија, Лимну период Катну-гарду.
(отприлике 1.200 године пре наше ере).”

   Нажалост, рецепт је непотпун, а доста састојака нам је непознато. Циперус, хамиму, јаруту... тешко би данас било направити овај парфем да буде потпуно исти као Тапутин. А баш би било добро помирисати парфем три хиљаде и двеста година стар.
   Главни састојак, иђирот, познат је од давнина и код нас, као „чистач” отрова у телу,  а може да се нађе око мочвара и потока. Веома је лековит и има јак мирис. У античком свету, Египту и Месопотамији био је неизбежан састојак готово свих парфема, па и овог првог, Тапутиног.

Број: 3581 2020.
Аутор: Драган Кесић
Илустратор: Растко Ћирић