ПЕТКОВДАН - 27. октобар 2023.

ДИЈАМАНТИ СУ ВЕЧИТИ

На данашњи дан 1871. године Велика Британија је присвојила налазишта дијаманата у Јужној Африци

Данас је Кимберли, у близини ушћа река Вал и Оранје, са око 225.000 становника (отприлике као Ниш), престоница области Северни Кејп у Јужноафричкој Републици. Међутим, од 1899. до 1902. године за ово парче земљиног шара вођен је крвави рат између две републике холандских досељеника и Британског царства, који је почео због огромних зарада од новооткривених дијаманата.
  
Први блистави каменчић нашао је извесни Еразмус Јакоб 1866. године, на имању свог оца. Три године касније нађен је и онај познатији, Звезда Јужне Африке. До 1871. године „Браћа Де Бирс” стигла су у Кимберли и почела да улажу у ископавање и обраду дијаманата, пошто је Британија пристала на надокнаду Слободној држави Оранје да би Кимберли постао колонија Британског царства. До тог тренутка првобитно брдо већ је постало Велика рупа – тако га је звало око педесет хиљада копача који су се сјатили с крамповима и ашовима на 17 хектара и већ ископали рупу дубине 240 метара. Испод ње копало се и даље, чак до 1097 метара.



  
Првим белим досељеницима није било право што им је највећа колонијална сила преотела овакав извор прихода. Други бурски рат (1899–1902) претворио се у герилски. Британци су под вођством лорда Киченера кренули с тактиком спржене земље – спаљивањем имања и убијањем стоке, и концентрационим логорима за жене и децу Бура (око 26.000 њих помрло је од глади и болести), као и за Африканце (око 20.000). Маја 1902. две бивше бурске републике преименоване су у колоније Трансвал и Оранје, а до 1910. године присаједињене остатку територија у Јужноафричку унију, „самоуправни” доминион Британског царства.

До 1888. године Сесил Роудс (по коме је названа Родезија) и Барни Барнато створили су предузеће „Де Бирс” које је остварило монопол на светском тржишту дијаманата, а Кимберли је постао највећи град у том подручју. Јефтина радна снага сјатила се ту из читаве Африке. Велика рупа донела је до 1914. године три тоне дијаманата. Тих раних година дијамантске грознице Кимберли је први на јужној полулопти добио електрично градско осветљење (1882), а годину дана раније ту је основана и прва берза у Африци.
  
Прави, озакоњени апартхејд дошао је нешто касније и потрајао деценијама, а организовани отпор староседелачког становништа почео је педесетих година 20. века, и потрајао до 1994. године, окончавши век убијања, угњетавања, расељавања староседелаца – народа Сан, Коза, Сото, Цвана… Једини трагови преколонијалних насеобина у граду су остаци предмета из Каменог доба. Једна потпуно пољопривредна земља похлепом је преображена у индустријску, засновану на рударству. Околина Кимберлија је равна, осим околних „брда” –отпада створеног током стотину година трагања за дијамантима, потом и за златом. То се савременим, политички коректним речником, зове „индустријски пејзаж”. Први универзитет отворен је 2014. године и школује домаће стручњаке за управљање музејима, археологију, староседелачке језике и архитектуру.
„Де Бирс” послује у 35 земаља и управља са око 85 одсто трговине небрушеним дијамантима. Основао га је Сесил Роудс уз новчану помоћ лондонског огранка Ротшилд банке. Од 1926. године у управном одбору је био и Ернест Опенхајмер, творац рударског џина, „Англо-америчке корпорације”, уз помоћ америчког банкара Џеј Пи Моргана. Њима можемо да захвалимо за књигу о Џејмсу Бонду, филм и песму из наслова, као и за реклламну кампању тих година кад је веренички прстен с дијамантом, у годинама после Другог светског рата, постао обавезан реквизит вереништва.

… И ЈОШ ПОНЕШТО

710.              поход Сарацена на Сардинију

1782.           рођен италијански виолиниста и композитор Николо Паганини

1806.       Наполеонова војска ушла у Берлин

1811.           рођен Исак Сингер, творац царства шиваћих машина у САД

1885.           рођен наш историчар и академик Владимир Ћоровић

1914.           рођен велшки песник Дилан Томас

1968.           умрла физичарка Лизе Мајтнер

1969.           катастрофални земљотррес у Бањалуци

2008.           умрла Јасмина Пуљо, балерина и прва јогина Југославије

Број: 3742 2023.
Аутор: Н. Мрђеновић