ЖИВОТ ПИШЕ ДРАМЕ

ЧУДА СЕ ДОГАЂАЈУ

Осетио је убод испод ока. Помислио је да се ради о још једној оси. Уместо жаоке из главе му је вирила шипка дугачка готово пола метра...

Десетогодишњи Ксавијер Канингем из Херисонвила у Мисурију (САД), решио је да то поподне, 8. септембра прошле године, проведе у дворишту с другарима Силасом и Гејвом.
   У дну дворишта нашли су ражањ за пећницу. Зашиљену шипку дугачку 43 центиметра, пола центиметра у пречнику и с четири шиљка на једној страни, забадали су у земљу као копље. Онда су решили да се веру по комшијској кућици на дрвету. Ражањ су оставили забоден у подножју, врхом на горе. Брзо су били у кућици.
   Док су се верали, Ксавијер је приметио неколико оса. Пажљиво их је избегавао, водећи се оним да ако он не дира њих, неће ни оне њега. Тек када су ушли у кућицу, приметили су гнездо, закачено за једну греду. Тада је већ било касно. Цео рој стуштио се на дечаке. Силас и Гејв шћућурили су се у једном углу, док је Ксавијер кренуо по помоћ.

Пречаге мердевина биле су прекривене осама. Дечак је трпео убоде, спуштао се. Онда је осетио један, посебно болан, на танкој кожи зглоба руке. Нагонски је посегнуо другом руком, колико да ублажи бол. Изгубио је равнотежу и суновратио се, лицем надоле.
   Истурио је руке, али је пре пада осетио убод испод левог ока. Поново оса? Тек онда се сетио ражња. Петнаестак центиметара челика управо му је проболо главу! Вриштао је, али је успео да се осови на ноге и потрчи ка кући.
   Мајка Габријела била је у кухињи када је зачула крике. Није потрчала одмах, знала је да Ксавијер има обичај да плаче за најмању ситницу. Тек када се појавио на вратима, схватила је да сада не претерује. Вриштао је, млатио рукама, терао осе. Испрва, мајка није приметила шипку у глави. Неколико секунди касније, следила се. Растерала је осе, па погледала ражањ. Није смела да га пипне. Танак млаз крви цурео је испод челика. Знојавим рукама опипала је кожу на врату дечака. Нашла је врх шипке, који није пробио кожу. Неколико секунди касније, јурили су ка болници.
   Лекари су дечаку одмах дали лекове против болова и послали га на снимање. Деловало је као да ражањ није повредио кичму, али рентген није могао да сними оштећења ткива. Мораће да га шаљу даље. Болница у Канзас Ситију удаљена је четрдесетак минута. И знатно опремљенија.
   Ксавијеру су ставили крагну како би спречили да помера главу и избегли оштећење кичме. Целу главу умотали су у завоје. То је требало да ражањ спречи да се помера. Из завоја је вирио само део шипке с четири оштра шиљка умазана блатом. За сваки случај, дечаку су везали руке, да нагонски не посегне за шипком.

Лекар Џонг Хјун из болнице у Канзас Ситију никада није видео било шта слично. Наду му је давала чињеница да је Ксавијер савршено свестан. Деловало је као да нису повређени ни кичма ни мозак. После третмана антибиотицима, урадио је ангиограм. Желео је да види стање крвних судова. Ако је ражањ пресекао неку каротидну или вертебралну артерију, вероватно ће доћи до оштећења мозга. Зачудо, челик је промашио све. Само овај снимак није могао да прикаже да ли је ражањ оштар, да ли постоји неки усек. Ако постоји, може да искида артерије. Док то не установи, покушај да га извади био би коцкање са животом. Мора да се обави још опсежнија ангиографија. А то могу само у Универзитетској болници, пет километара даље.
   Лекар Коџи Еберсол играо је тенис када му је колега Хјун послао слике. И он током каријере није видео ништа слично. Нити у литератури. Зачудио се да је дечак уопште жив. Позвао је оториноларинголога Кирана Какаралу. Овај је одмах проценио шансе да дечак преживи. Танке су, али, ако је преживео до сада, можда има наде. Ако није оштећен ниједан крвни суд, лако могу да га искидају када крену с вађењем ражња.
   Следећих неколико сати лекари су се саветовали с колегама широм земље. Еберсол је наложио колегама на интензивној нези да прате дечаково стање и јављају сваких неколико минута. Мораће да сачека јутро.

У зору су уклонили завоје с Ксавијерове главе. Дечак је доспео на операциони сто. Посматрала га је екипа од двадесетак лекара. И сви су били свесни да су највећа невоља шиљци на крају шипке. Доктор Еберсол указао је и на усек изнад самог шиљка. Ако покушају да га ваде онако како је ушао, тај жлеб може да искида артерије. Да ли да га погурају, исеку шиљке с обе стране и онда извуку? За ово је потребна огромна сила, а свако померање шипке може да изазове пуцање артерија. Чак и када би успели, нико није могао да зна да ли би ивице биле глатке или назубљене. Мораће да га изваде онако како је пробио главу.
   Двадесетак танких жица закачено је за Ксавијеров скалп. Пратили су мождану активност. Нови снимак је показао нешто невероватно. Ражањ је за по неколико милиметара промашио све виталне делове. Деловало је као да је изгурао артерије, уместо да их је покидао.
   Већали су око следећег потеза. Није их бринуло ако челик пресече неку вену. То ће брзо да се затвори, а не угрожава мозак. Артерије су главне. Зато су му отворили врат, у случају да морају да премосте артерију. Спремили су и балон-катетере, да запуше крвни суд. Више нису имали шта да чекају, спремнији неће бити.
   Доктор Џереми Питерсон стао је поред дечакове главе. Већ је одврнуо шиљке се једног краја ражња. И управо добио задатак кога се плашио. Он ће да повлачи шипку. Еберсол га је храбрио.
   Левом руком држао је крај шипке, док је десном полако мрдао. Покушавао је да осети да ли има отпора. Полако је повлачио ражањ. Остали лекари су на екранима пратили да ли може да оштети неки крвни суд. Какарала је држао дечакову главу. Питерсон је мало гурао, мало вукао. Нешто слично истискивању пасте из тубе. Ражањ једва да се померао. Питерсон је вукао. Шипка се померила свега три центиметра. Онда је стала. Као да се заглавила. Еберсол је наредио да стане и поново погледао екран.
   Ражањ није запео за крвни суд, већ за лигамент у врату. То није опасно. Критично је што је ражањ сада додиривао вертебралну артерију. Еберсол је наложио Питерсону да нађе нови угао, да помери челик од артерије. На екрану су пратили како Питерсон безбедно провлачи шипку непосредно поред крвног суда.

Још једна пауза, још једно пажљиво загледање екрана. Питерсон је могао да настави. Вукао је полако, али је сада било знатно мање отпора. Шипка је готово клизила. Тако су дошли и до каротиде. Поново станка, поново осматрање. Питерсон је вукао даље, сада још спорије и пажљивије, ако је тако нешто уопште било могуће. Неколико секунди касније, држао је цео ражањ у рукама. Неко од присутних лекара ставио је прст преко рупе, за случај да крв почне да шикља. Ништа се није десило.
   Није било готово. Док су се остали веселили, Еберсол, Какарала и Питерсон су немо чекали. Знали су да мора да прође још неколико минута, да виде да ли се нешто мења у можданој активности. Секунде су пролазиле споро као сати. Није било крварења у мозгу, све је било у реду.
   Ксавијерови родитељи немо су гледали доктора Еберсола када је ушао у чекаоницу. Смогао је снаге само да прозбори да је ражањ извађен, све је у реду. Онда се сурвао у столицу, потпуно изможден.
   Дечак се до данас потпуно опоравио. У говор је увео нову скалу за бол. Када га нешто заболи, мајка га једноставно упита да ли је лоше као ражањ. И све прође.

Број: 3532 2019.
Аутор: Н. Б.