Где се могу наћи породична стабла?
ДУШКО
Породична стабла се не налазе, већ се праве, што захтева много времена, труда и новца. Своје породично стабло можеш да нађеш једино ако га је неко од твојих рођака већ направио. Данас на интернету постоје рачунарски програми који могу да олакшају посао прављења породичног стабла, али они не могу да прикупљају податке о породици, већ то мора онај ко прави стабло. Ти програми помажу у уређивању и лакшем приказивању података до којих се дошло.
Прављење породичног стабла требало би да почне од онога ко то стабло прави. Треба почети од већ познатих података, на пример, од мајке и оца, бабе и деде. Може да се деси да нису познати сви чланови породице и тада се треба распитати код других чланова о њима, сазнати што више како би стабло било што тачније. Кад више ништа не може да се сазна од чланова породице, креће се на истраживање различитих извора, на пример, пописа грађана у одређеним местима и из различитих година, истраживање архива града у мањим и већим местима.
Тај рад може да буде мукотрпан, често се наилази на „слепе улице”, односно не може се прибавити више података о некоме ко може да буде кључна карика у породичном стаблу. Прављење стабла може да траје и више година јер неки документи, списи, архиви или људи нису доступни у датом тренутку. Но, сав тај труд се исплати јер се на крају добије породично стабло које ће бити вредно и наредним поколењим.
Зашто покошена трава лепо мирише?
ВЕРА
Сопот
Зато што до нас доспева мирис оксидираног угљоводоника који се налази у смеши са мирисима метанола, етанола, ацеталдехида и ацетона, боље познат под називом „испарења зеленог лишћа”. Мирис нам се допада зато то нас подсећа на лето и дане у природи. Иначе, такав мирис није само случајан споредни производ посечене траве. Постоје докази да биљке намерно испуштају ове испарљиве материје као реакцију на оштећење. На пример, биљке дивљег дувана испуштају посебно испарење када их брсте гусенице. Тај посебан мирис служи томе да привуче оближње бубе које се хране гусеницама.
Да ли можете да ми напишете нешто о животињи која се зове леопон?
ДРАГАНА, Врање
Ова животиња необичног имена настала је укрштањем леопарда и лавице. Тело му је леопардово, а глава лавља. Први примерак родио се 1910. године у зоолошком врту града Колхапура, на западу Индије. Ускоро су примерци почели да се појављују и у зоо-вртовима Немачке, Јапана и Италије. Настајали су углавном за потребе огледа, да би научници утврдили како се животиње понашају када се укрсте две врсте. Никада нису пуштени у дивљину.
Пошто су готово сви примерци имали тешкоће с плодношћу, врста није могла да се настави. Последњи мешанац леопарда и лавице угинуо је 1985. године.
Драги „Забавниче”, у мојој улици има свега 22 броја, али ми кажу да има и много краћих улица. Занима ме која улица је најкраћа на свету?
МАНОЈЛО МИТРОВИЋ, Београд
Драги Манојло, они који су ти то рекли потпуно су у праву. Иако ниси навео у којој улици у Београду живиш, на основу броја улаза у њој сигурни смо да то није најкраћа у граду, која има свега шест бројева. Морамо да ти кажемо да се та, убедљиво најкраћа улица у Београду – а и у Србији – налази на Чукарици и зове се Ловачка улица (друга истоимена улица налази се на Палилули и знатно је дужа). Дугачка је свега 12 метара, а у њу се улази – ако је случајно не промашиш – из Пожешке улице, односно из Улице Ђорђа Огњановића.
Но, то наше најкраће сокаче је прави булевар према најкраћој улици на свету, Ебенизерплејсу, која се налази у шкотском граду Вику. Улица је званично дугачка свега 2 метра и 5 центиметара (по неким мерењима има и 1 центиметар више) и у њој постоји само један број који је улаз у ресторан„Бистро број 1” хотела „Мекејс”. Када се хотел градио, 1883. године, градске власти су саветовале власника Александра Синклера да таблу са називом хотела постави на најужој страни зграде, као и да смисли назив за улицу у којој ће се његов хотел налазити. Власник се одлучио да је назове по камену који је пророк Самуило, према предању из Старог завета, поставио између древног града Миспе и Сене – вероватно неког брда или стене коју су тада тако звали – на месту до којег су Израелци протерали Филистејце уз Божју помоћ. Назив „Ебен-Езер”, који је Самуило наденуо камену, а господин Синклер својој улици, на хебрејском значи „камен помоћи”, а теби ће помоћ сигурно бити потребна да ту улицу не промашиш ако се некада одлучиш да је посетиш.
Колико далеко човек може да види голим оком?
СРЂАН, Београд
То зависи од осветљености предмета. Најудаљенији објект који људи могу да виде голим оком јесте галаксија Андромеда која садржи око 300 милијарди звезда, а удаљена је од Земље приближно три милиона светлосних година. А ако у мраку светлост долази од свеће, људско око би, када се навикне на мрак, могло да је види на удаљености од 27 километара.
Зашто је птичји измет беле боје и да ли су и њихови преци, диносауруси, имали исти такав бели измет?
ЗОРАН НИКОДИЈЕВИЋ, Ужице
У ствари, птичји измет сам по себи није бео. За разлику од сисара, птице немају одвојене канале за излучивање мокраће и измета. Обе врсте тих отпадних материја избацују се из тела истовремено кроз задњи део црева који се назива клоака, у који се осим мокраћовода уливају још и јајовод и семеновод. Док сисари азотне отпадне материје углавном излучују у облику урее, птице их претварају у мокраћну киселину или гуанин, што није превише енергетски делотворно али доприноси смањеном губитку воде. Мокраћна киселина има облик беле лепљиве пасте, за разлику од тамнијег дела који потиче из црева. То значи да је бели део птичјег измета заправо нека врста њихове „мокраће”. Будући да птице воде порекло од диносауруса, можда бисмо могли да претпоставимо да су и диносауруси отпадне материје избацивали на исти начин. Но, не излучују све птице отпадне материје истовремено. Премда нојеви такође излучују отпад кроз клоаку, они течни урин избацују пре него фекалије. Иако се са сигурношћу не може рећи како су то диносауруси радили, нађени су извесни докази који указују на могућност да су диносауруси који немају никакве родбинске везе са данашњим птицама, одвојено излучивали азотни отпад и отпад који је производ варења.
Зашто нам уши понекад „горе”?
МИЛАН
Ваљево
Загревање ушију део је одговора тела који често називамо и „црвењење”. Кожа лица и ушију има више крвних судова од других делова тела. Када се постидимо, ти капилари се отварају да би крв дошла на површину. Због тога нам лице поприми црвену боју и осећамо да смо топли. Ова особина преживела је еволуцију највероватније због тога што на тај начин показујемо осталим људима из групе да смо свесни друштвених правила.
Зашто је глумац Марлон Брандо одбио да прими Оскара за улогу у филму ''Кум''?
АЛЕКСАНДАР
Јагодина
По многима један од најбољих холивудских глумаца свих времена Марлон Брандо (1924 – 2004) чак осам пута био је предложен за награду Америчке филмске академије. Првог Оскара добио је за главну улогу у филму ''На доковима Њујорка'' (1954) У РЕЖИЈИ Елије Казана. Други пут статуа је требало да му буде додељена за тумачење лика Вита Корлеонеа у филму ''Кум'' (1972) Френсиса Форда Кополе, али глумац је ноћ уочи доделе награда објавио да ће бојкотовати свечаност. Када је изговорено име најбољег глумца, на бини се уместо Бранда појавила индијанска активискиња Сашин Литлфедер. Обучена у одору народа Апача, она је у име глумца одбила да прихвати награду уз образложење да Брандо не одобрава начин на који америчка филмска индустрија приказује Индијанце, односно да их најчешће понижава и представља као непријатеље, дивљаке и зле људе.