Можете ли нешто више да напишете о мациној трави?
Јована
Нови Сад
Мачја или мацина трава, или мачја нана (Nepeta cataria) природно расте у Србији, као и на остатку југа и истока Европе, западне и средње Азије. Што се тиче људи, она се користи у биљним чајевима као благо средство за смирење, али и за терање мува, мушица и комараца. Што се тиче животиња, између 50 и 75 одсто свих мачака (домаћих и дивљих, малих и великих) реагује на мацину траву. Кад удахну њен мирис преко непца, мачке су у заносу наредних пет до петнаест минута, ваљају се по трави или предмету који мирише на њу. Оне које су осетљиве на ову биљку наследиле су ту осетљивост , али се не зна зашто остале нису.
Постоје и друге биљке које изазивају овакво понашање код мачака, на пример источноазијска сребрна пузавица (Actinidia polygama), сибирски орлови нокти (Lonicera tatarica), или валеријана (Valeriana officinalis). Истраживање које је водио биохемичар Масао Мијазаки с Универзитета Шизуока Сангјо (Ивата, Јапан) показала су да, попут једињења непеталактон у мачјој трави, сребрна пузавица садржи непеталактол. Ова једињења утичу на мачке, али у биљци имају сасвим јасну сврху: терају инсекте који је боду и пију њене сокове.
Истраживачи из Ивате су спровели истраживање на мачкама које су се ваљале у непеталактолу, и утврдили да су оне привлачиле много мање комараца (исто је већ било познато за непеталактон). Осим што је убод комарца непријатан и носи ризик од болести, стални напади такође ометају мачке у лову. Спроводе се даља истраживања како би се од непеталактола направило корисно средство за терање комараца – непеталактон је веома успешан кад се распрши, али не и попрскан по кожи.
Поштовани ствараоци „Забавника”,
Као дугогодишњи читалац нашег „Забавника за младе” (ја сам тек прегурао 70 ) имао сам намеру више пута да вам пишем због неких ситних пропуста или грешака али сам одустајао.
Овог пута морам да вам скренем пажњу на грешку(е) у одговору Рајку у вези са Културном баштином човечанства у броју 3602.
Кажете да је од 1979. године на Листи светске културне баштине „Стари Рас са Сопоћанима, што је целина која укључује и Цркву Светих Петра и Павла у Старом Расу”.
Ово није потпуно тачно јер Црква Светих Петра и Павла није у Старом Расу, који је на запад од Новог Пазара, на путу Нови Пазар–Тутин, већ источно од Новог Пазара, на узвишењу изнад старог пута Рашка–Нови Пазар а у „подножју” манастира Ђурђеви Ступови.
Хвала на разумевању,
В. Пендић, дипл. инг. ел.,
Београд
(рођен и до 18. године живео у Новом Пазару)
На званичном сајту UNESCO, СРБИЈА, са кога смо и преузели податке објављене у броју 3602, објављеном 19. фебруара 2021, стоји да је у Листу светске баштине као културна добра од изузетног значаја за човечанство уписано „осам средњовековних српских цркава и манастира, смештених на три места”.
У делу који се тиче споменичког комплекса Стари Рас и Сопоћани пише да они „обухватају четири одвојене компоненте: манастир Сопоћане, манастир Ђурђеве ступове, Цркву Светих апостола Петра и Павла, као и средњовековни град Стари Рас.
Данас недалеко од Новог Пазара, овај локалитет се својевремено налазио на раскрсници утицаја источне и западне уметности. Његова јединственост огледа се у импресивној колекцији од три црквена објекта који илуструју рођење уметности у средњовековној Србији. Уз то, архитектонски комплекс Стари Рас сведочи о српској историји из периода XII до XIV века, када је овај град био прва престоница српске државе. ”
То су основни разлози због којих се овај локалитет налази на листи Унеска од 1979. године.
Да је гравитација Земље двадесет одсто слабија, како би се то одразило на наш живот?
Милош
Београд
Животиње би биле нешто веће, с издуженијим и тањим удовима. Биљке би такође расле у висину и биле би лакше. Међутим, Земља би тада задржала мање атмосфере, па би било мање кисеоника у ваздуху да омогући метаболизам, и то с великим утрошком енергије. Редак ваздух задржава мање топлоте и било би теже одржати сталну температуру тела. И премда бисмо лакше одскочили од тла због смањене тежине, проређен ваздух отежао би летење. Планине би биле више због мањег деловања ерозије. Смањена количина кисеоника приморала би жива бића да остану ближе нивоу мора, па би многа остајала заробљена унутар планинских венаца, превисоких да би се прешло преко њих. При нижим температурама вода би испаравала, па би планета била сувља.
Сазнала сам недавно да постоји птица која своје младунце храни перјем, па бих волела да нешто напишете о томе.
Аница, Трстеник
То мало чудо природе први је код ћубастог гњурца запазио и описао амерички природњак-аматер из савезне државе Мејн Џин Џорџ. Када је једном приликом двогледом посматрао женку ћубастог гњурца како своје младе води на вечеру, био је запањен оним што је видео. Мајка је, наиме, кљукала своје птиће перјем које је вадила из напуштеног гнезда неке дивље патке. Дугачким кљуном гурала им је перје низ гушу, а онда је и сама прогутала двадесетак. Исхрану ових и неких других водених птица чини 60 одсто перја, јер оно спречава да им се кости прогутаних риба забоду у танко црево и тако га оштете.
Волео бих да знам нешто о Танатосу.
Милан
Ваљево
Богови Танатос (Смрт) и Хипнос (Сан) били су синови богиње ноћи Никте и бога таме Ереба. Према старогрчком миту, њих Сунце никада није обасјало. Али, док је Хипнос љубазан и благ, Танатос у грудима носи гвоздено, окрутно срце. Немилосрдан је и бездушан. Он је толико зао да га не воле ни бесмртни богови којима заправо не може ништа. Танатос је једини бог који не прима никакве дарове. Не певају му се ни песме. Одевен је у црну тунику.
Кад је човек на самрти, Танатос прилази и одсеца му косу и на тај начин га уводи у свет мртвих. Веровало се да мудри људи ипак могу да доскоче Танатосу. Према легенди, филозоф Демокрит успео је три дана да га задржи крај себе, одвлачећи му пажњу мирисом топлог хлеба. Херакле је, пак, из његових руку избавио Алкесту. Оличење смрти, Танатос, често је приказан с крилима, баш као и његов брат Хипнос.
Зашто неки облаци лебде на већим висинама од других?
Сања
Прокупље
Влажан ваздух хлади се до тренутка кад се водена пара згусне и створи облак. Што је ваздух сувљи, температура мора бити нижа док не дође до кондензације. На већим висинама температуре су ниже, па су по сувом времену облаци високо на небу. При веома ниским температурама капљице воде се леде и образују кристале леда. Лед има мању густину од воде у течном стању (и зато плута по њој). Следствено томе, облаци који се састоје од кристала леда лебде више од облака који садрже капи воде. А кумулонимбусни облаци имају и леда на врху, и воду на дну, и – под собом људе с кишобранима.
Шта је лес?
Зорана
Крушевац
Лес је врста земљишта које чине минералне честице ситније од песка, али веће од прашине. Образује се кад се стење ломи и гомила под дејством глечера. Након последњег леденог доба, кад је клима постала топлија, наслаге муља су пресушиле и ветар је пренео честице до предела где се образовао лес. Горњи слојеви земље у неким деловима света – првенствено у средишту и на севезорападу Сједињених Америчких Држава, те истоку Кине – састоје се од наслага леса дубоких више стотина метара. Наслаге често имају облик стрмина низ које се честице клижу и при најмањем потресу. Та померања заврше се често низом малих степеника који се називају још и „мачје степенице”.
Зашто више црнимо под летњим сунцем него под зимским?
Анђела Јовановић
У зони умерених географских ширина Сунце је много ниже на небу зими него лети. То значи да његови зраци на тло падају под много оштријим углом, те је и јачина зрачења расута на шире подручје.
Уз то, светлост дуже путује кроз атмосферу тако да њен већи део упију честице ваздуха.
Иако људи зими више времена проводе у затвореним просторијама, они који радије одлазе у природу и те како могу да поцрне, па чак и изгоре током овог годишњег доба, нарочито ако бораве на снегу који одашиље зрачење.