Зашто се каже „закопати ратне секире”?
МИЛИВОЈЕ
Лесковац
Овај израз потиче из обичаја северноамеричких Индијанаца, тачније Ирокеза с којима су Европљани дошли у додир на југоистоку Канаде и североистоку Сједињених Америчких Држава. Прва назнака да овакав обичај постоји међу Ирокезима налази се у збирци „Извештаји језуита Нове Француске”. У једном извештају насталом пре 1664. године жеља за миром представља се као жеља да се секире баце у највеће дубине земље. Судија из енглеске колоније Масачусетс, Семјуел Суел, прецизно је записао тај обичај у једној књизи из 1680. године. Говорећи о некаквом мањем сукобу Енглеза и Мохиканаца (припадника ирокешког народа), Суел бележи да су се Енглези срели с вођама оближње мохиканске заједнице и склопили мир. То су обележили тако што су закопали две секире: једну за Енглезе, а другу за Мохиканце. Према Суелу, секира је било главно мохиканско оружје у рату. Израз се полако усталио у говору и књижевности у Северној Америци, а касније се проширио на остатак света.
Како је настала „мелба”, посластица од брескве?
МИЛИЦА
Краљево
Далеке 1892. године у лондонском хотелу „Савој” ова посластица посебно је направљена за аустралијску примадону, прослављеног сопрана Нели Мелбу (1861–1931), која је у то време боравила у Лондону будући да је наступала у Вагнеровом „Лоенгрину”, наравно, у Ковент гардену. „Пеш мелба” су брескве припремљене на посебан начин: полутке воћа издигнуте су уз помоћ коцкица леда тако да личе на крила славуја. „Глава” славуја је кугла сладоледа од ваниле. Птица је прекривена својеврсним пиреом од малина. Данас посластичари на „пеш мелбу” стављају и шлаг. Поштоваоци изворних кулинарских рецепата тврде да се и некадашњи кувар хотела „Савој” али и Нели Мелба – преврћу у гробу.
Добила сам на поклон бегонију „слоново уво”. Како да је негујем?
ЕСТЕР
Суботица
Биљка коју сте добили, латинског назива Begonia erythrophylla, право је парче живе историје – у питању је једна од најстаријих хибридних бегонија које се и данас гаје, а настала је у Немачкој укрштањем B. manicata са B. hydrocotylifolia још 1845. године!
Код нас је, због великих овалних листова, зову „слоново уво”. Једно време сматрана је доста „старомодном” собном биљком и многи је препознају као биљку коју су у детињству гајиле њихове баке. Међутим, ванвременска лепота њених листова, који су с лица маслинастозелени и глатки, а с наличја бордо, прошарани готово прозирним жилицама које се зракасто шире из средишта листа, учинила је да ова бегонија поново уђе у моду и омили и млађим колекционарима и узгајивачима собног биља.
Веома је лака за одржавање, брзо расте, треба јој само доста светла. Не сме да се превише залива, јер је довољно да је само једном оставите корења потопљеног у води да почне да трули. Гаји се због листова јер, иако цвета, цветићи на дугим стабљикама које надвисују остатак биљке ситни су и прилично неугледни. Расте тако што „пузи” по земљи и пушта жилице, тако да, уколико у неком тренутку постане превелика или неуредна, можете да је „поткрешете” одсецањем дела ризома са неколико листова. Ако одсечени део ризома већ има корен, можете одмах да га посадите у другу саксију. Ако нема, ставите га у воду и врло брзо ће се ожилити.
Ко је измислио бродска једра?
НЕБОЈША
Сента
Један од кључних проналазака човечанства било је бродско једро. Можда само на први поглед не изгледа тако, али досетити се да снага ветра може да се упрегне у разапето платно и омогући пловидбу заиста је била права мудрост која је красила древне Египћане још 3500. године пре наше ере. Према археолошким налазиштима, прва једра направљена су у земљи фараона. Омогућила су човеку да путује морима и открива непознате крајеве и цивилизације.
Какав је то поремећај који се зове дислексија?
БОГДАН
Земун
Овај појам означава поремећај способности читања или разумевања прочитаног и поред постојања нормалне интелигенције, вида, слуха и других општих способности. Особе с овом сметњом имају потешкоће приликом читања и писања које се огледају у томе што често изокрећу слова или речи, замењују слова слична по облику или звучности, додају или не примећују одређена слова или речи.
На појаву овог поремећаја могу да утичу наследни чиниоци, као и околина. Неретко погађа оне који су претерано активни (нарочито децу), а може да се јави код одраслих као резултат повреде мозга, можданог удара или деменције. Иако је дислексија у суштини неизлечива, прилагођавање наставног приступа у великој мери помаже да се смање знакови поремећаја.
Како је авион добио име?
ВЛАДИМИР
Лапово
После летелица на људски погон и балона, људи су настојали да пронађу средство које ће летети помоћу парне машине. То је успело француском инжењеру Клементу Адеру, који је 1880. године направио летелицу с парном машином. Та летелица, којој је дао име „Еол”, успешно је полетела, али није и летела. Потпун успех постигао је тек с трећом летелицом, којој је дао име „Авион” (лат. avis – птица) по коме се од тада све летелице зову авионом. „Авион” Клемента Адера био је тежак 400 килограма и имао је облик кутије, крила као код слепог миша која су се склапала и могао је да се преноси. Имао је две парне машине, купљене у Енглеској, укупне јачине 60 коњских снага и тежине 60 килограма, а које су покретале две четворокраке елисе. Адеров авион полетео је 14. октобра 1897. године.
Да ли ће се вода смрзнути иако нема простора за ширење?
ДУШАН
Београд
Вода ће се свакако смрзнути на ниској температури, само ће распоред молекула у унутрашњој грађи бити другачији него код „нормалног” леда. Под уобичајеним околностима вода се шири кад се смрзава. Ако нема довољно простора за ширење, ствара се приличан притисак док се вода хлади испод 4 степена Целзијуса. Притисак је довољан да размрска стакло ако у замрзивачу оставимо и заборавимо пивску боцу. Ако се не разлети спремиште у коме се налази, вода има решење и за то: прерасподели своје молекуле тако да се више згусну. Енергија за овај поступак долази од повећаног притиска. Крајњи резултат је лед другачије грађе. Штавише, постоји најмање 11 врста леда другачије грађе (зависно од температуре и притиска), углавном веће густине од течне воде.
Да ли корњаче имају глас?
МИЛОВАН
Обреновац
И научници су дуго били у недоумици имају ли корњаче глас или не. Њихово сазнање је да је врло мало корњача које имају глас у правом смислу те речи. Углавном су неме, осим за време парења. Тада су у стању да произведу глас који, у зависности од врсте, подсећа на мукање, рикање, трубљење. Најгласнији су мужјаци у време парења. Њихов љубавни зов, кажу природњаци, највише личи на рику бикова.
Корњаче се понекад оглашавају и када су уплашене. Том приликом обично увлаче главу у оклоп и испуштају глас сличан фрктању. Женке у потрази за местом погодним за полагање јаја познате су по стењању.