Колико дуго би људи опстали ако би Сунце нестало?
ЗОРАНА
Београд
Без Сунца биљке не би могле да обављају фотосинтезу, те се кисеоник не би производио. Ипак, животињама које тренутно живе на Земљи биле би потребне хиљаде година да потроше сав кисеоник који је тренутно у атмосфери, те би хладноћа побила већину живог света много пре тога. Након само недељу дана без Сунца просечна температура на нашој планети била би 0°С, док би за годину дана она износила 73°С испод нуле. За неколико деценија температура би била толико ниска да би се и сама атмосфера згуснула. Океани би се заледили за свега три године. С обзиром на то да је лед добар изолатор, вода би испод леденог покривача остала у течном стању још милијардама година. Теоријски гледано, мали број људи могао би неограничено да опстане уколико би живео у подводним базама у близини геотермалних извора. Кисеоник би прибављали деобом молекула воде, а ловили би организме који се хране сумпорним једињењима из геотермалних извора у океану.
Зашто крекери имају рупе?
ЈОВАНА ВЕЉКОВИЋ
Овај слани кекс прави се од различитих врста брашна које се умеси с водом, а остали састојци могу да се ставе по жељи. Смесу пре печења ваља стањити оклагијом у одговарајући облик. Затим на ред долази бушење рупа без којих крекери не би били то што јесу.
Наиме, рупице спречавају да тесто расте за време печења. Оне су ту да се не би стварали ваздушни „џепови” који би подигли тесто и тако би се изгубио облик кекса. Захваљујући рупама, овај кекс веома је хрскав. Да би се постигло да кекс не буде сувише сув и да сва топлота не побегне, рупице не смеју да буду сувише близу.
Молим вас да ми одговорите зашто у свету има више дешњака него левака.
МИРЈАНА,
Нова Пазова
Ово питање било је предмет дуготрајних расправа међу научницима. Док су једни заступали гледиште да је служење десном или левом руком усађено у мозгу још од рођења, други су говорили да се оно стицало учењем у детињству. Новија гледишта указују да је претежније служење једном или другом руком настало комбиновањем гена и учења. Асиметрија у људском мозгу може врло рано да се запази, још код заметка у мајчиној утроби, при чему је лева страна мозга обично „јача”. С обзиром на то да она мозга управља органима и деловима тела на десној страни, то је већи број новорођенчади која стичу наклоност да се служе десном руком. Понекад се код неких заметака постиже већа симетричност две стране мозга, па десна страна може да постане наглашенија и да управља левом страном тела.
Зашто се главни град Аустрије код нас зове Беч, а у осталим земљама сасвим другачије? Молим вас да ми то разјасните.
ОГЊЕН
У праисторијско доба, на месту данашње аустријске престонице налазило се келтско насеље које су Келти звали Виндобона и Виндомина. Тај назив очували су само Немци, у измењеном облику Wien према Wieden (део Беча и речица истог имена). Од последњег облика постало је чешко Виден и пољско Виеден. Wien је латинизиран у Wienna, па одатле француско и италијанско Виена, а из овога бугарски, руски и румунски Вена. Словенци га, према Дунаву, зову – Дунај.
Име Беч потиче из 16. века. Овакав назив постоји у мађарском (Becs), турском, албанском, цинцарском и у нашем језику. Мађарска именицa becs налази се не само у старијем називу Becsorszag (Аустрија), него врло често и у другим географским називима: Uj Becs, Kis Becs и у сложеници Becs-kerek (Бечкерек, данашњи Зрењанин у Банату). Иначе, у мађарском и румунском беч значи подру.
Шта се више пије у свету, чај или кафа?
ЉИЉАНА
Вршац
Кафа (род Caffea) најомиљенији је топли напитак с кафеином у највећем броју земаља, али ни чај (Camelia sinensis) не заостаје много. Права разлика се уочава када се погледа у којим земљама се више пије чај него кафа: само Индија и Кина чине готово трећину светског становништва, а у обе земље се пије много више чаја него кафе. Годишње се производи око 9,5 милиона тона кафе и 5-6 милиона тона чаја. Опет треба упоредити и друге бројеве: наиме, за шољу кафе потребно је најмање 10 грама кафе, а за шољу чаја свега 2 грама листића. Кофеин се јавља у око 60 биљних врста. Други чести извори кофеина у свету су какао (Theobroma cacao), кола кестен (род Cola), гуарана (Paullinia cupana), гвајуса (Ilex guayusa) и мате (Ilex paraguariensis.
Можете ли да ми објасните шта је интровертна а шта екстровертна личност?
ПЕЂА из Земуна
Карл Густав Јунг (1875–1961), швајцарски психијатар, оснивач аналитичке психологије, помно је изучавао и начине људског понашања. Према његовом тумачењу, људи то чине на два супротна начина – сагледавају догађаје ка унутра и ка споља. Интровертне личности су оне чији је смер занимања и реаговања ка сопственој личности, а екстровертне личности чији је смер интересовања и реаговања ка спољашњем свету.
Јунг је као главне одлике интровертне личности навео склоност ка размишљању, повученост, затвореност, уздржаност у испољавању осећања, осетљивост на критиковање и неуспех, недружељубивост. Супротност је екстровертна особа, отворена, реалистична, друштвена, сигурна у себе и у непознатом окружењу и занима је спољашњи свет. Ипак, по његовом мишљењу, веома мали број људи припада искључиво једној или другој групи. Углавном су у сваком појединцу обједињена оба начина реаговања, али један преовлађује.
Разрађујући Јунгову теорију, британски психолог Ајзенк описује интровертне личности као мирне и стидљиве људе који су на неки начин увек одвојени од других и уздржаних су осећања. С друге стране, екстровертне личности су оне које све олако решавају.
Занима ме зашто се каже да је радозналост убила мачку.
МИЛИЦА, Београд
Енглеска пословица Curiosity killed the cat потиче од Бена Џонсона (1572–1637), енглеског драмског писца. У комаду „Сваки човек – друга нарав” Џонсон је овом изреком, упоређујући човека с мачком чија је радозналост пословична, желео да нагласи да претерана знатижеља није увек препоручљива јер може да има и кобан исход. Мисли се да је Џонсонову комедију 1598. године први пут извела позната глумачка дружина „Лорд Чемберленс мен” у чијем је саставу био и славни драмски писац Вилијам Шекспир (1564–1616) који је ту пословицу поновио у свом делу „Много буке ни око чега”. Данас се пословица Радозналост је убила мачку користи и кад желите да на леп начин некога упозорите да не поставља сувишна и непристојна питања.
Нигде не могу да нађем одговор зашто се петак тринаести сматра баксузним даном и кад је тај израз почео да се користи.
МИЛАН из Врања
Иако постоји много теорија које покушавају да објасне порекло баксузног петка, у историји не постоје писани подаци пре 19. века. Док једни говоре да овај обичај потиче од Исуса, други верују у мит који је Ден Браун изнео у својој књизи, а који заговара да је на петак тринаести краљ Филип IV наредио погубљење свих витезова темплара. Ипак, најраније познато помињање петка тринаестог тиче се једне биографије италијанског композитора Ђоакина Росинија, који је попут многих својих сународника сматрао петак несрећним даном а тринаест несрећним бројем. Остаје сурова чињеница да је и умро у петак, тринаестог новембра. На крају, чини се да је ово сујеверје само плод другог сујеверја које је даље потпомогнуто народним предањем и митовима. Јер, на крају, у неким земљама петак тринаести сматра се и срећним даном. Другим речима, све зависи од тога где је неко рођен и у шта бира верује.