Да ли дужина сна утиче на телесну тежину?
МИЛИЦА
Ниш
Узрока за повећање или губљење телесне тежина има много. Првенствено су то начин живота и исхране. Али, код неких особа ни дужина сна није занемарљива. Стручњаци су утврдили да, супротно очекивањима, мање сна доноси вишак килограма.
Гојазности су склоније ноћобдије него они који спавају седам до девет сати. Само четири сата сна повећава опасност од гојења за 70 одсто, а сат дуже смањује на 50 одсто.
Разлог се крије у поремећају узајамног деловања два хормона – лептина и грелина, који утичу на апетит. Хормон лептин у мозгу ствара осећај ситости, а грелин глади. Захваљујући њима, када су усклађени, човек зна кад и колико треба да једе.
Недовољно сна „подсећа” хормоне на праисконски нагон за одржањем, потиснуто наслеђе из прадавних времена цивилизације када се људски организам прилагођавао променама у природи. За време летњих месеци, дугих сунчаних дана и кратких ноћи хране је било у изобиљу, па се јело више како би се створила резерва за дугу и хладну зиму. Дакле, човек је јео кад је имао шта и спавао када није било хране.
Тако, мимо човекове воље, мало сна неминовно наводи хормон лептин да у мањим количинама стиже у крв, а грелин подстиче да изазива осећај глади. Због тога ноћобдије и у глуво доба посежу за храном и гоје се, јер се све што поједу претвара у залихе.
Да ли мед помаже као лек против кашља?
МАРКО
Лозница
Стара мудрост говори да је кашика меда – у устима или у врућем чају – савршена ствар да се ублажи непријатан осећај у грлу током прехладе. Новија медицинска истраживања показују да је то истина, и да нема значајне разлике између меда и комерцијалних сирупа за ублажавање последица кашља. Истраживања су малобројна, као и број испитаника, а и разлог за такве исходе још није јасан. Мед свакако има антимикробијска својства, као и екстракти биљака који се користе у сирупима. Као и сирупи, мед је густ и вискозан и зато на исти начин облаже иритирано грло, чиме привремено умањује непријатност. Сирупи и медикаменти могу да играју другу улогу – код искашљавања, и то у зависности од тога да ли је кашаљ продуктиван или сув. Сви стручњаци се слажу да код кашља, у одсуству алергије, мед и одређени биљни чајеви могу благо да помогну, а свакако не могу да нашкоде. Нека истраживања указују на то да је мед чак и делотворнији код деце него код одраслих, али то је потребно даље испитати.
Када је настао први стрип?
ИГОР
Обреновац
Многи сматрају да су претече стрипова биле карикатуре с кратком причом непознатих стваралаца и да су се као израз уметничког изражавања појавиле крајем 19. века.
Први прави стрип настао је из пера америчког илустратора Рудолфа Диркса. Он је 1897. године за часопис „Њујорк џорнал” на целој страни стрипски приказао несташлуке Макса и Морица (у стрипу су се звали Ханс и Фриц), јунака истоимене приповетке немачког писца, хумористе и сликара Вилхелма Буша (1832–1908). Назив стрипа био је „Каценхајмерова деца”.
Јунаци омиљене бајке постали су још омиљенији захваљујући стрипу, па су новине широм света почеле да га објављују, али често под другим називом. Тако се овај стрип 1932. године нашао и на нашем тлу. У два броја часописа „Весели четвртак” објављен је прво под именом „Тића и Мића”, а потом као „Ћира и Спира”. У „Политикином Забавнику” пре Другог светског рата почео је да излази стално. Јунаци су названи Бим и Бум, па и стрип памтимо под тим именом.
Због чега казаљке на сату иду слева надесно?
ЈОВАН
Ниш
Пре него што су измишљени механички сатови, најраспрострањенији „инструмент” за мерење времена био је сунчани сат. Он је радио на основу померања сенке мањег или већег штапа, или нечег сличног, у средини круга, и то услед кретања Сунца. Смер у коме се крећу казаљке данашњих сатова одговара смеру у коме се на северној Земљиној полулопти, где су први механички часовници направљени, кретала сенка Сунца.
Да ли постоје прави дивљи коњи?
МИЛОРАД
Београд
Један од малобројних који стварно може да се назове дивљим, а не повратником у дивљину, јесте коњ назван по руском пуковнику Николају Михајловичу Пржеваљском, који га је око 1870. године открио у степама Монголије. Овај коњ сматра се другачијом врстом од оне од које воде порекло припитомљени коњи, па је и његово научно име Equus przewalski, а не Equus caballus. И по изгледу се разликује: има крупну главу, кратке ноге, оштру гриву која не пада по врату и без чуперка је на челу. Црвенкасте је уједначене боје с црнкастим ногама и једном тамном пругом дуж леђа, што су особине и домаћих најпримитивнијих раса.
И коњ Пржеваљског имао је бурну историју, која га умало није довела до ивице опстанка. Век пошто је откривен, овај коњ био је готово истребљен: последњи усамљени примерак виђен је 1969. године. На сву срећу, неколико њих живело је и у заробљеништву, те је раса могла да се опорави. Првих 16 коња Пржеваљског враћено је у степу 1992. године. Данас их има неколико хиљада у приватним резерватима и у зоолошким вртовима широм света.
Како то да сове могу да окрену главу за готово 360 степени?
ВЕЉКО
Бечеј
Сове су грабљивице које углавном лове ноћу, а до плена лакше долазе захваљујући готово нечујном лету и боји перја која им у одређеним условима омогућава да буду готово невидљиве. Да би добро процениле удаљеност и брзину плена и ухватиле што више светлости, совама су се током еволуције развиле крупне очи које не могу да се окрећу у очним шупљинама. Стога, да би преусмериле поглед, ове птице морају да померају целу главу.
Додатне кости у врату обезбеђују гипкост и омогућавају совама да окрену врат за 180 степени, док се за неке врсте тврди да могу да окрену врат за читавих 270 степени. То је довољно да могу да погледају иза себе, а да притом не стварају буку која би уплашила плен.
Занима ме ко је био Јан Коменски.
МИРЈАНА ЋИРИЋ
Београд
Чешки мислилац и педагог Јан Амос Коменски (1592–1660) био је један од најутицајнијих педагошких реформатора школства чије се поставке и данас примењују у читавом свету. Коменски је први настојао да се омогући обавезно основно школовање за сву децу. У чувеном делу „Велика дидактика”, између осталог, пише да у школе „треба узимати не само децу богатих и знаменитих људи, већ сву децу подједнако, и богаташку и сиротињску, дечаке и девојчице по свим градовима, варошима, селима и засеоцима”.
По њему, обавезна основна школа треба да пружи елементарна знања свој деци на матерњем језику, а не на латинском, како је до тада било уобичајено. Коменски је, такође, први увео план и програм наставе, као и разредну наставу у облику врло сличном оном који и данас постоји.
Зашто неки људи повраћају током путовања?
СТРАХИЊА
Београд
Путна или морска болест најчешће се јавља на узбурканом мору, приликом вожње по планинским кривинама (нарочито ноћу), у току лета авионом, али и после труцкања у колима. За њену појаву главни кривац је човеков центар за равнотежу.
Смештен у унутрашњем уху иза „пужа”, састоји се од три полукружна канала усмерених на три различите стране. Захваљујући томе и ћелијама са трепљама, центар за равнотежу може посредством нерава да шаље податке мозгу о нашој промени правца и убрзања. Али, ако је пренадражен, ти подаци могу да буду и противречни. Услед тога у мозгу долази по побуђивања погрешних пријемника.
А када се догоди да се у мозгу разликују подаци који долазе из центра за равнотежу од оних које му саопштавају чула, више ништа не ради како ваља! Јер, центар за равнотежу може да забележи убрзање или промену правца и без учешћа чула вида. Зато се и јављају нелагодности када ноћу путујете кривудавим путем или у колима читате новине: док ваш центар за равнотежу саопштава мозгу да се крећете, очи тврде супротно. Исход је исти и у обрнутом случају – када ваша чула бележе покрете, а центар за равнотежу не.
Путна болест некада се јавља и као последица обољења психе када до појаве нелагодности долази и при самом погледу на кола или када се осети мирис бензина.
Има ли лека? Док путујете, разгледајте околину, настојте да што мање померате главу, једите мало...и избегавајте да мислите на болест. За теже случајеве постоје и одговарајући лекови.