Ове године је у београдској Основној школи „Бановић Страхиња” извео прву генерацију ђака као разредни старешина. И то му је, изгледа била боза, јер нећете срести ниједног родитеља његовог ђака који не сматра да је он најбољи разредни на свету и да би школе поново постале места дружења и знања када би међу просветним радницима било више таквих наставника.
Никада проблем у разреду. Бар не онај од којих се праве бауци и родитељи позивају у школу. Чим дође до малог скретања са стазе другарства, час историје се претвара у час одељенског старешине. И опет боза. Проблем очас посла решен.
Након дигиталног полугођа, ближила се и додела сведочанстава и договор шта поклонити разредном за успомену и за душу. „Гугл” није имао одговор, па је савет тражен старомодно, од „Политикиног Забавника”, који из Јовиног досијеа извукао да је вишедеценијски Диканов поштовалац. Даље је било лако. Велики Лаза Средановић, Диканов творац и житијо-сликар сетио се Диканове посете осмом три и партије шаха коју је одиграо са Јовом.
Тако је Дикан стигао први пут и на малу матуру и остаће да посведочи о лепој симултанци професора Јове са његових 28 јуришника.
Остало је све била боза. Па и овај текст.
МИРЈАНА СРЕЋКОВИЋ
Београд
Када је у Београду уведен јавни аутобуски превоз?
ИЛИЈА
Београд
Први покушај увођења аутобуског превоза у Београду забележен је 1925. године јер превоз трамвајима више није могао да задовољи потребе града. Тада је отворена линија од Славије до Авале, радним данима, с једним поласком дневно и два поласка недељом и празницима. Ова линија убрзо је укинута, али је исте године уведен редован аутобуски саобраћај од Кнежевог споменика, данас Трга Републике, до пристаништа на Сави. Ни он није потрајао, због старости аутобуса и лошег стања калдрме.
Тек крајем 1927. године једно приватно предузеће уводи редован аутобуски саобраћај користећи возила с пнеуматским гумама. Средином наредне године успостављен је редован аутобуски саобраћај у организацији Управе трамваја и осветљења Београдске општине која је откупила неколико возила од приватног предузећа.
Зашто, кад једном почнете, морате да идете у тоалет више него обично?
ВЕРА
Београд
Ова појава позната је свим пивопијама! Једном када одлучите да први пут одете у тоалет, више нема стајања. То се догађа зато што бешику затварају два сфинктера, кружна мишића. Унутрашњим сфинктером управља аутономни нервни систем и он се отвара када бешика достигне одређену запремину. Тада се притисак преноси на спољашњи сфинктер којим можемо да управљамо. То је тренутак када се јавља потреба за одласком у тоалет.
Алкохол сузбија деловање хормона ADH који спречава мокрење и утиче на то да бубрези одводе више течности у бешику. Једном када се унутрашњи сфинктер отвори, можете да издржите да не идете у тоалет тако што ћете стискати спољашњи сфинктер. На крају, одлазите у тоалет и испразните бешику.
Али алкохол спречава и нервне надражаје који затварају унутрашњи сфинктер, тако да он остаје делимично отворен. Истовремено, алкохол у крви наставља да сузбија деловање ADH и бешика се пуни све брже. Тада сав притисак издржавања пада на спољашњи сфинктер и човек више не може да издржи онолико колико је могао.
Како је Канада добила име?
СВЕТИСЛАВ
Бор
Иако је током историје постојало више претпоставки о пореклу имена друге по величини земље на свету (после Русије), данас је прихваћена она по којој назив потиче из језика индијанског племена Ирокези, тачније од речи „каната”, која се преводи као „село” или „насеље”.
Домороци са подручја данашњег града Квебека употребили су ову реч 1535. године како би упутили француског истраживача Жака Картијеа (1491–1557) ка насељу Стадакона. Картије је наставио да користи назив за читаву област којом је владао старешина Стадаконе. Од 16. до 18. века име се односило на тај део Нове Француске, дуж реке Сен Лорен и северних обала Великих језера, а 1763. године област је подељена у две британске колоније – Горњу и Доњу Канаду. Колоније су се ујединиле у провинцију Канада 1841. године. Име Канада, као званичан назив нове државе, усвојен је након оснивања конфедерације 1867. годин.
Како ватромет добија различите боје?
НЕНАД, Аранђеловац
У свакој ракети ватромета налазе се мали пакети с металним солима и оксидима који међусобно реагују и производе различите боје. Кад се загреју атоми сваког елемента у мешавини, упијају енергију, због чега им се електрони премештају из нижих енергетских стања у највиша. Том приликом вишак енергије се ослобађа у виду светлости. Сваки састојак испушта различиту количину енергије и она одређује боју светлости која излази из ватромета.
Плави ватромет тако потиче од једињења бакар-хлорида, док се црвени добија из соли литијума и стронцијума. Као што мешавином основних боја добијамо нове, тако се и у ватромету мешањем два једињења добија нова боја. Уколико желимо ватромет љубичасте боје, морамо да помешамо бакар-хлорид (плава) и стронцијум (црвена боја.
Да ли и пчелиња матица икада убада као и радилице?
ВИОЛЕТА
Неготин
Главни задатак матице, зреле женке у пчелињој заједници, јесте да носи јаја, чиме се обезбеђује њихов опстанак, као и држање пчела на окупу. И матице имају жаоке као и радилице, само што оне имају другачију сврху. Назубљена жаока радилице остаје у жртви након убода и врло брзо радилица умире. Са друге стране, жаока матице је глатка и може да буде употребљена више пута, а користи је искључиво у борби с другим матицама. Наиме, када се излегне, одмах почиње да тражи друге матице и покушава да их убије убадањем. Када у кошници остане само једна „краљица”, трутови је оплоде и она почиње да леже јаја.
Аутомобили постају све бољи у вожњи и произвођачи желе да направе моделе који ће моћи да возе без помоћи возача. Занима ме да ли ће за такве аутомобиле бити потребна возачка дозвола?
ЂОРЂЕ МАНИЋ, Бабушница
Аутономна возила (она која могу да возе без помоћи возача) нису само научнофантастични пројекат за далеку будућност, него стварност, пошто се по улицама већ крећу такви модели, а један од најпознатијих за који си сигурно чуо је најновији „Теслин” ауто „Модел 3”. Ту су и „Гуглов” аутомобил „Вајмо”, „Јагуар Ланд Роверов” модел „И-пејс” и још многи други. Такви аутомобили користе податке које прикупљају са различитих сензора – радара, ласерских „лидар” система, џи-пи-еса, сонара – како би препознали окружење и снашли се у њему. Но, то што могу да возе сами, не значи да им је допуштено да то и раде.
У овом тренутку не постоји аутомобил који има дозволу да учествује у саобраћају а да сме да се креће без обученог возача (то јест, возача који има возачку дозволу), те зато сва аутономна возила и даље имају команде потребне да би се њима управљало: волан и папучице за гас и кочнице (сви модели имају аутоматски мењач како би рачунару било лакше да га користи, те немају папучицу за квачило). Када се једном буде доказало да возило може да управља само собом без довођења путника у опасност у било којем тренутку, можда ће се и закони променити, а произвођачи почети да праве моделе без волана и папучица.
С друге стране, вероватно то не би требало очекивати у блиској будућности. У основи сваког од тих система налази се технологија која је иста као и она коју користе рачунари, а сви знамо да они воле да се с времена на време „заглупе”, након чега морамо да их поново покренемо. Ту је и питање одговорности: ако дође до несреће коју је изазвао такав аутомобил, ко је одговоран за штету коју треба платити? Они немају плату и рачун у банци… Због свега тога возила ће вероватно још деценијама имати и команде за ручно управљање које ће моћи да се искористе ако се систем за аутоматско управљање из било којих разлога поквари или престане да ради, те ће у њима морати да седи и особа која има возачку дозволу.
Да ли Сунчева светлост која се прелама кроз стакло може да изазове пожар?
ДРАГОМИР
Ћуприја
Предмети попут акваријума, тегли, па чак и стаклене кваке на вратима могу да преломе и сабирају сунчеве зраке у толикој мери да изазову паљење одређених материјала. Ризик не постоји само лети, већ и зими, јер сунчеви зраци непрекидно обасипају Земљу топлотном енергијом. Та енергија превише је расејана да би изазвала паљење дрвета или хартије, али, ако се зраци преламањем саберу у једну тачку, она постаје довољно концентрисана да њена снага пређе праг паљења одређених материјала. Сви који су пробали да запале ватру помоћу лупе знају како то изгледа. Чак и делићи стакла могу да имају моћ преламања и изазову пожар.