Када је направљена прва лимузина и ко је творац?
СТЕФАН
Сомбор
Први аутомобил који би могао да се назове лимузином направљен је 1902. године, али није познато ко је био инжињер заслужан за њен настанак. Та лимузина је, по угледу на кочије које су вукли коњи, имала одвојену затворену кабину за путнике и наткривено седиште за возача са спољне стране. Због тога је лимузина и добила свој назив пошто су возачи, да би се заштитили од блата, прашине и временских прилика морали да носе кабанице са капуљачама које су подсећале на оне које су користили пастири из француске покрајине Лимузин.
Из тог првог раздобља лимузина најпознатија је била „Стадебејкер–Гарфордова” лимузина „Б” произведена 1908. године. Прву дугачку лимузину која подсећа на данашње произвело је предузеће „Армбрустер” из Арканзаса у САД 1928. године, а у то време називали су их „аутобусима за велики оркестар”, пошто су се у почетку користиле за превоз музичара и њихових инструмената.
Како настаје свест у мозгу?
ДЕЈАН
Врњачка Бања
Нешто више од килограма мождане масе која „борави” у нашој лобањи на неки недокучиви начин смешта нас у нас. Нико заиста не зна како до тога долази. Још од Платоновог доба филозофи се баве овим питањем. Међутим, научници су успели да мало прочепркају по свести, односно свесности, захваљујући уређајима као што су магнетна резонанца и PET скенер који прате рад мозга.
Да ли је свесност будност? Не, јер она постоји и док спавамо. Да ли је свесност наш осећај личне спознаје? Да, али је и низ речи и призора који нам непрестано пролазе кроз ум. Свесност је опажање, али истовремено и одраз, сума визуелне и вербалне грађе, измаштане или стварне. Може да буде и симулација, ментални ход кроз околности за које претпостављамо да ћемо се с њима суочити, учење и вежба у нади да ћемо се снаћи како треба.
С обзиром на сву ову збрку, није чудо да постоје бројне претпоставке о људској свесности. Антонио Дамасио, неуролог са Универзитета Јужне Калифорније, који проучава пацијенте с оштећењима мозга, нагађа да се самосвест развила код људи као начин на који је мозак могао да схвати шта се дешава са телом. Бернард Барс, са Неуролошког института у Сан Дијегу, верује да свесност даје приступ несвесним механизмима, као што су радно памћење, смисао речи, учење, визуелно памћење... Разумети самосвест значи открити биофизички механизам који је ствара.
Зашто се трзамо док тонемо у сан?
НЕНАД
Ужице
Ово трзање је врста „миоклоничких трзаја”, невољног грчења приликом кога се мишићи брзо стегну и поново опусте. Називају се и „почетком уснивања”, „хипничким трзајима”, „миоклонусима”, а настају током прелазне фазе између будног стања и сна, када може да дође и до многих других необичних појава и осећаја. Трзаји се понекад повезују и са сновима у којима се лети или пада, а неки људи су их осећали у тренутку када у сну падну на земљу. Било је и људи који су доживљавали вантелесна искуства која су се изненада завршавала трзајем.
Да ли је истина да је млеко нилских коња ружичасте боје?
ЗОРИЦА
Београд
Ова чињеница се често понавља кад се говори о необичним одликама нилских коња. Још боље је познато да нилски коњи имају „крвави зној” – слуз црвене боје која штити њихову кожу од сунца и паразита. Нилски коњи немају знојне жлезде, а тај заштитни слој слузи обојиле су две киселине: хипосудорична и норхипосудорична киселина, које су црвене, односно наранџасте боје и подсећају на крв. Из тога је уследио закључак да се једна или обе те киселине луче и у млеку ове животиње.
Међутим, то није истина. Млеко нилског коња је сличне боје као млеко свих других сисара: у нијансама беле. Хипосудорична и норхипосудорична киселина заправо немају боју, већ попримају ватрене боје под утицајем сунчевих зрака. После извесног времена, из црвене боје прелазе у смеђу и мрку. Ако би у тренутку док су црвене доспеле у млеко, оно би свакако постало ружичасто. Међутим, нилски коњи доје под водом и младунци чврсто држе брадавицу док сисају, јер немају много времена за јело. Чак и ако се једна или обе ове киселине налазе у млеку у довољним количинама да га обоје, оно би прво морало да се изложи сунцу да би постало ружичаст.
Зашто се глодари крећу у трзајима?
ТАМАРА
Београд
Глодари су углавном плен већих грабљивица које имају осетљив вид. Миш у трави може да буде непримећен све док се не покрене. Зато се глодари крећу веома мало, али веома хитро, како би што мање били приметни.
Веома волим белоглавог орла са грба Сједињених Америчких држава и хтела бих да одем у Америку да га видим у природи, па ме занима где би требало да отпутујем?
МИЛИЦА, Јагодина
Белоглави орлови живе на високом дрвећу поред великих водених површина, а почетком 20. века врста је била пред истребљењем. Ипак, напори еколога и зоолога уродили су плодом и данас их има сасвим довољно. Ако желиш да их видиш у природи најбоље је да одеш у Калифорнију пошто је њихова заједница која настањује национални парк у долини реке Кламат на граници са Орегоном веома бројна – стручњаци процењују да на територији националног парка има преко хиљаду гнезда те врсте птица. Они долазе на реку да се хране, а организују се и туре са водичем који ће ти показати најбоља места одакле можеш да их осматраш. Осим око реке Кламат, примећено је и неких тридесетак гнезда око вештачког језера Квабин у Масачусетсу где су се населили почетком 20. века, као и у близини Касвила у Висконсину где настањују област око вештачког језера на реци Мисисипи. Најбоље је ићи им у посету током зимских месеци пошто тада највише излећу у лов на рибу, само треба водити рачуна да се добро утоплиш пошто је на местима на којима они живе обично веома хладно.
Да ли бисте могли да ми објасните шта се назива Кирлијановом фотографијом?
СВЕТИСЛАВ
Апатин
Кирлијанова фотографија име је добила по руском научнику Семјону Кирлијану који је 1930. године открио ову појаву – својеврсну слику ауре објекта која остаје забележена на фотографској плочи. Објекат који се фотографише прикључи се на извор струје високог напона и високе фреквенције, што у предметима-проводницима ствара електромагнетно поље високог енергетског набоја које брзо осцилује. Због тога се ваздух у непосредној близини јонизује, а то осветли фотографску плочу која забележи обрисе фотографисаног предмета, а њу осветљава својеврсна корона светлости.
Да ли је тачно да је Александар Велики имао очи различите боје?
БОЈАН
Земун
Флавије Аријан Ксенофонт (око 86–146), римски историчар, генерал, филозоф грчког порекла, за собом је, између осталог, оставио „Анабасис”, један од најзначајнијих записа о животу Александра Македонског (356–323. п. н. е). Он наводи да је Александар био снажан, стасит војни заповедник с једним тамним оком и другим плавим као небо. И у неким другим делима о овом чувеном војсковођи и владару такође се напомиње да није имао очи исте боје.
Иако је тај Александров црно-плави поглед сигурно доприносио његовој свеукупној појави, заправо се ради о медицинској појави познатој као хетероксомија иридис – недостатак пигмента меланина у дужици једног ока.