Ко је измислио бродска једра?
НЕБОЈША
Сента
Један од кључних проналазака човечанства било је бродско једро. Можда само на први поглед не изгледа тако, али досетити се да снага ветра може да се упрегне у разапето платно и омогући пловидбу заиста је била права мудрост која је красила древне Египћане још 3500. године пре наше ере. Према археолошким налазиштима, прва једра направљена су у земљи фараона. Омогућила су човеку да путује морима и открива непознате крајеве и цивилизације.
Шта је пулсар?
НЕНАД КОСТИЋ
Пулсарима (скраћено од енг. pulsating star – пулсирајућа звезда) називају се мале неутронске звезде (пречника око 12 километара) са снажним магнетским пољем које се крећу великом брзином. Познато их је неколико хиљада, а најбржи пулсар је PSR J1748-2446ad, удаљен од Земље 18 хиљада светлосних година, коме период ротације траје 0,00139595 секунде.
Познати су и по томе што имају невероватну густину – једна шољица материјала неутронске звезде била би тешка милионе и милионе тона. Пулсаре су у лето 1967. године открили студенткиња последипломац Џоселин Бел и њен ментор професор Ентони Хјуиш.
Које су реке најбогатије водом?
ТИЈАНА
Инђија
Богатство водом неке реке одређује се по величини протицања на њеном ушћу, изражава се у кубним метрима у секунди (m3/s). По том критеријуму, водом је убедљиво најбогатији Амазон, на чијем се ушћу сваке секунде у Атлантски океан улива 220.000 кубних метара воде. За њим следе: Конго – 46.296, Ганг с Брамапутром – 35.515, Јангце – 31.076, Ориноко – 28.283, Парана – 22.900, Јенисеј – 19.343, Мисисипи – 18.392, Лена – 16.806 и Меконг – 16.172 m3/s. Огроман проток имају и две притоке Амазона – Мадеира – 30.500 и Рио Негро – 30.000. Проток Дунава пред делтом износи просечно 6500 m3/s.
Колики део мозга користимо?
ДУШАН
Ниш
Користи се читав мозак! Сваки неурон у мозгу непрекидно ради, чак и када је мозак у спором режиму рада. Неурони који престане да раде – умиру. Упркос томе, неки људи верују да се користи само један део мозга. Невероватно је да тај мит преживљава иако је небројено много пута оповргнут. Много је прича о узроку овог мита – од оне да су најранији електроенцефалограми могли да открију само мали део рада мозга, до приче по којој су истраживачи с почетка 20. века могли да схвате само 10 одсто онога што се дешава у мозгу.
С друге стране, мит је могао да настане из много разумнијег размишљања о томе да људи користе само део могућности мозга, које је тешко измерити, па чак и замислити. Шта би сваки човек могао да уради уколико би имао прави подстрек, обуку, суперисхрану и још много тога? Са сигурношћу бисмо могли да кажемо да би свако сигурно могао „да буде бољи”, али не због делова мозга које иначе не користе – јер таквих нема.
Да ли корњаче имају глас?
МИЛОВАН
Обреновац
И научници су дуго били у недоумици имају ли корњаче глас или не. Њихово сазнање је да је врло мало корњача које имају глас у правом смислу те речи. Углавном су неме, осим за време парења. Тада су у стању да произведу глас који, у зависности од врсте, подсећа на мукање, рикање, трубљење. Најгласнији су мужјаци у време парења. Њихов љубавни зов, кажу природњаци, највише личи на рику бикова.
Корњаче се понекад оглашавају и када су уплашене. Том приликом обично увлаче главу у оклоп и испуштају глас сличан фрктању. Женке у потрази за местом погодним за полагање јаја познате су по стењању.
Да ли је истина да се неке птице купају другачије од свих осталих?
АНА
Борча
Већина птица одржава чистоћу купањем у води, али има и оних, као што су кокоши, фазани, препелице, које чистоћу одржавају купањем у песку или прашини. Најчуднији поступак хигијене, ипак, примењују чворци и вране – купањем мравима. Оне се купају на местима која врве од мрава. Понекад узму мраве у кљун, згњече их и ћушну себи у перје, а мравља киселина делује као инсектицид и освежава перје.
Често гледам емисије и снимке на Инстаграму о људима који имају змије као кућне љубимце, па ме занима да ли ове животиње воле физички додир и мажење, или су равнодушне?
ДРАГАНА
Ужице
Мишљења по овом питању су подељена. Неки верују да змије могу да остваре везу са својим власницима, док други одбацују ову претпоставку. Судећи по истраживањима, и једни и други су донекле у праву. Стручњаци сматрају да понашање змије као кућног љубимца у великој мери зависи од врсте змије и њене старости, а истичу и да сваки појединачан примерак има личне особености по којима се разликује од осталих.
Утврђено је да кукурузни смукови (лат. Pantherophis guttatus) веома добро подносе људски додир и углавном се не буне кад их власници узимају у руке и мазе, па ову врсту многи бирају за кућне љубимце. С друге стране, лоптасти питон (лат. Python regius) неће бити срећан када му неко пипа главу или врат, и чак услед страха може да нападне власника.
Што су старије, змије постају „опуштеније” тако да је временом и лакше „руковати” њима. Препоручује се да, без обзира на врсту, змије треба постепено навикавати на додир, најпре једном-двапут недељно, бар месец дана. Важно је и да буду нахрањене пре него што их извадите из тераријума.
Зашто мачке некад „месе” подлогу пре него што легну?
САВА
Кикинда
Ово је урођено понашање код мачака које се код њих испољава кад се омаце. Чим почну да сисају млеко, мачићи по инстинкту шапама масирају трбух своје мајке. Сасвим јасно, ово подстиче млеко да лакше и брже излази. Као код свих сисара, и мајка и одојчад су у време дојења преплављени хормонима који подстичу везивање и због којих се осећају добро и задовољно.
Претпоставља се да, кад одрасле мачке „месе” душек, јастук или наше бутине, оне регресирају у то детиње понашање. Једна од одлика припитомљавања животиња јесте задржавање одређених особина типичних за младунце (неотенија). Под тиме се подразумевају телесне одлике, али и оне у карактеру и понашању. Иако мачке нису толико припитомљене као пси, оне су јако дуго с нама и очекивано је да су данашње мачке потекле од оних које су задржале више младалачке и више питоме црте. Најбоље објашњење јесте да, кад мачка масира јастук или нас, то значи да јој је пријатно и да је задовољна.