Постоји ли животиња која може да живи без воде?
Лазар, Панчево
У северноамеричким пустињама и сушним пределима живи скочимиш. Два рода ове врсте, Dipodomys и Microdipodops, могу да проведу цео живот а да не попију ни кап воде. Пустињски скочимиш потребну течност извлачи из сочних травки на које наиђе и кактусовог меса. Ако тога нестане у окружењу, а остане само суво семење, ова мала животиња сама ствара течност неопходну за преживљавање и то тако што шећер из сувог семења разлаже у организму на угљен-диоксид и воду.
Да ли је тачно да би се пресавијањем листа хартије 42 пута стигло до Месеца?
Бане
Панчево
Сваки пут кад се лист хартије пресавије напола, дебљина му се удвостручи. Понављајући овај поступак 42 пута, дебљина пресавијене хартије постаје око четири хиљаде милијарди пута већа од полазног листа јер подижући два на 42. степен добија се број 4.398.046.511.104.
Узимајући у обзир да је дебљина хартије око 0,1 милиметар, она, пресавијена 42 пута, добија дебљину од 440.000 километара, што је више од раздаљине између Земље и Месеца (384.000 километара). Ако би се користила дебља хартија, на пример, картон дебљине једног милиметра, до Месеца би било довољно само 39 пресавијања.
Ипак, искуство нас учи да је пресавијање чак и великог листа хартије више од 7-8 пута практично немогуће, јер хартија пружа отпор који се не да савладати.
Зашто се у Енглеској вози левом страном?
Душан
Краљево
Многи мисле да је вожња левом страном пута неки енглески хир. Ипак, има још шездесетак земаља у којима важи исто правило: од Аустралије до Јапана, Индије, Индонезије, Ирске, Пакистана, Новог Зеланда, Јужноафричке Републике, заправо, у свим бившим енглеским колонијама. Обичај вожње „по енглески” потиче из средњег века. Војницима и витезовима било је згодније да јашу левом страном друма јер су тако лакше могли да изваде сабље и одбране се од непријатеља који долази из супротног правца. Неки извори ову навику приписују и древним Римљанима. Они су то радили из истих разлога које су касније преузели средњовековни витезови.
Ово саобраћајно правило важило је до Француске револуције: сиромаси су пешачили десном страном да их не би прегазиле кочије и коњаници који су ишли левом страном. А како револуција доноси револуционарне промене, Французи су одбацили ово племићко правило, почели да возе десном страном и наметнули га потом свим земљама које је Наполеон успео да освоји. Ипак, Наполеон није покорио Велику Британију и тамо је остало да важи оно старо.
Откад диригент оркестра држи штапић у руци?
Милена
Ниш
Диригент је још у древном Египту руководио свирачима покретима руке, а тако се наставило и током средњег века. Штапић је почео да се користи у хришћанским црквама око 14. века да би се давао ритам. Прво су то били чврсто уролани комади хартије, а онда штапићи. Од бучног и раздражујућег лупања ритма штапом умро је од гангрене француски композитор и диригент Жан Батист Лили који је крајем 17. века ударио у сопствено стопало уместо у под.
Оркестром је често дириговао неки од музичара, на пример, прва виолина (који је и данас десна рука диригента): он је користио гудало, а не штапић све док почетком 19. века музика није постала толико сложена да је захтевала присуство једне особе која ће се бавити искључиво усклађивањем свирања музичара. Њихов број у оркестрима све више се увећавао тако да се без штапића више није могло. Берлиоз и Вагнер написали су два дела посвећена управо уметности дириговања, а овај други заслужан је што је директор оркестра постао особа која ће сама утицати на извођење неког дела.
Ко је смислио прслук за спасавање?
Влада
Београд
Проналазач прслука за спасавање је Андреа Тоти, син италијанских досељеника у САД. Тоти је прслук измислио да би умирио мајку, јер, иако није знао да плива, одмалена је обожавао брзе глисере. Први такав прслук био је испуљен перјем, а они настали касније надувалали су се помоћу бомбице са сабијеним гасом, која се укључивала повлачењем канапа.
Патент плутајућег прслука откупило је Министарство одбране САД за 1600 долара, а први пут је коришћен у Другом светском рату. Назвали су га „Ме Вест”, по чувеној глумици тог доба. Спасао је живот многим војницима који су ратовали на мору.
Тоти је завршио дописну школу, али је у ствари био самоук: приписује му се око 500 проналазака, од уређаја за черупање пилића, до цевчице за дисање приликом хируршких захвата.
Зашто данас већина часовника ради уз помоћ кварца?
Драгутин
Лозница
Кристали кварца имају необична својства: ако се изложе деформацији, производе благи напон струје. Или супротно: ако кристал поприми благи електрични напон, он се деформише. Користећи ову његову особину, која се зове пиезоелектрични ефекат, електронско коло тера кристал да вибрира у тачно одређеном ритму, а у зависности од његове величине.
За сатове се користе кристали исечени тако да осцилују 32.768 пута у секунди. Осим навођења на вибрирање кварца, електронско коло пребројава осцилације помоћу једног прогресивног низа дељења са два. После 15 дељења долази се до једне осцилације у секунди, а то је управо оно што механизам сата чини веома тачним.
Да ли рибе имају пљувачку?
Предраг
Нови Сад
Не онакву какву имају сисари. Рибе немају праве пљувачне жлезде јер живе у окружењу у ком обиље течности олакшава гутање. Ипак, и у устима риба присутне су слузне жлезде које луче ензиме неопходне за варење (птијалин, присутан и у људској пљувачки), као и друге супстанце које се, у зависности од врсте, користе у разне сврхе.
Мурина, на пример, приликом уједања плена убризгава течност против згрушавања крви. Она спречава зарастање рана и проузрокује смрт због губитка крви. Риба ратник, упркос свом имену, користи своје излучевине прилично мирнодопски: мужјак почиње да се удвара женки правећи плутајуће гнездо за будуће потомке од мехурића ваздуха које повезује слузавом излучевином попут пљувачке.
Молим вас да ми напишете нешто о чувеној јапанској планини Фуџи.
Дивна, Пожаревац
Фуџи или Фуџијама вулканска је планина на острву Хоншу, 90 километара западно од Токија. Са 3778 метара то је и највиши врх у Јапану. Реч је о правилно грађеној купастој планини с дубоким кратером на врху.
Шумовите падине Фуџија убрајају се у подручја са највише птица у Јапану. Највиши делови (изнад 3000 метара) имају оскудно растиње полегло од јаког ветра, а сам врх покривен је снегом десет месеци. Високо постављена метеоролошка станица посебно је важна за праћење кретања ветрова разорне снаге. Фуџи је место ходочашћа многих Јапанаца који је сматрају светињом.